СРЂ

ПОЦУОЛИ И БАЈЕ ЗА РИМСКО ДОБА.* Проф. В. барон Љубибратић.

Поцуоли — некадашња Dichaerchia, а римски Puteoli стоји у красиом смјештају Напуљскога залива. Многи споменици, а особито величанствени амфитеатар, рушевине стародревнога Сераписова храма, те огромни останци силнога гата (лукобрана) још данас, након толико вијекова, очигледно славе моћ и величину Рима, господара цијелога тада познатога свијета. У доба, када се бујно развијао промет између Италије и Египта, бијаше велик и број оних људи, те сваке године било из Грчке, било из Италије иђаху пут Египта. Из Александрије обично су кретали у Путеоли, које мјесто још се више подиже, кад се засу лука Остија близу Рима, а још не бијаше довршена нова лука, око које су својски радили Клаудије и Трајан. Антифил, велики грчки пјесник, који живљаше за моћнога Аугуста зачуђен пита, зашто Путеоли трсба гатова, мостова и мула тако огромних и пружених далеко у море. На тај упит сам одговара, да у путеолску луку пристаје бродовље цијелога свијета. Стога и Стације, те живљаше за цара Домицијана, назва Путеоли и луку му „ litora mtindi hospita". На чврстим ступовима и големим луковима почиваше тако звани Калигулин мост, гдје је врвјело цијело путеолско становништво да поздрави долазак александријске флоте, која доважаше из далекога Египта жито, да се бадава дијели међу становнике вјечнога Рима, да се насити, гладна свјетина која господоваше над Истоком и Западом. Брод до брода запре-

* Ово је фрагменат пишчева путописа.