СРЂ

442

СРЂ. — SRĐ.

и сјајне, да се Нијемци чудом чуде. Нас то не треба да з а ч у д и, јер нам је позната трајност наших народних боја, док их је народ с а м израђивао по својим прокушаним рецептима. Ти ће покровци (дио постранични) бити одселе изложени у музеју у Берлину, те је од кардинала Fischera заиста лијепо, да их је дао у ту сврху. Да смо их ми могли добити за који наш музеј ! Али вазда се туђин дичи оним, што је нама ближе или што је наше . . .; а ми и не знамо, како смо једноћ били богати... III. Византски је стил велика умјетничка синтеза, па је било добро, да је инспировао словенске везилачке стилове својим одређеним, јасним и лијепим значајем и својим промишљеним комбинацијама. Изашао је из гипка, свјежа и елегантна духа, пуна елемената старих цивилизација, па је за то освајао срца, као што то чини свака права умјетничка љепота. Ако га Словени и нијесу слијепо преузели, њихови радови стоје исто под његовим благословљеним утјецајем, узев при томе у разним словеиским крајевима неке локалне физиономије, али вазда ј е д н о г а типа. Слобода византског духа оставила је Словенима широке путове, ако се и надахњиваху његовим принципима. Тако су разни словенски народи унијели у словенску народну орнаментику (какова се је касније очитовала) нове елементе, нове варијанте, нове органе конструкције, нове интенције у линијама и нове форме и пропорције. Генерална умјетничка синтеза остала им је иста и на сјеверу и југу словенском, очит доказ, да су црпали из једнога врела. Ипак начин и неки детаљи откривају у сваком словенском народу оригиналну верву, засебни начин адаптације и засебно прилагођивање везилачких метода материјалу веза као и околици, гдје је ношен. Округли орнаменти, па они у форми рибље кости (Fischgratenstich), у лику кривуљице, поткове, лука нли у линеарним комбинацијама сваке руке већ се виде на најстаријим српским везовима. Не стоје те игре линија у свези са геометријом или