СРЂ

548

СРЂ. — SRĐ.

Хаџић. Затим поворка крене пут гробља, да посјети пјесников гроб. Ту је говорио проф. беогр университати г. Павле Поповић. Милорад Гавриловић, члан биоградског позоришта декламовао је неколико комада из Поповићевијех дјела. У вечер на позорници извршен је пјесников комад од чланова биоградског позоришта. Завршило се гозбом, при којој се је изрекло више напитница. И мацарска интелигенција учествовала је и било је и напитница на маџарском језику. — Nova drama. „Prosvjeta" đonosi da Ivo Vojnović piše novu đramu. Glavni njen sadržaj biće „nadfjrobno slovo terorističkoj reakcij inHrvatskoj". Ј1ист Застава у Новом Саду славио је 7. октобра (24 септембра) своју четрдесетгодишњицу. Том приликом изашао је свечани њен број, за који су били позвати новинари и књижевници да доставе који прилог. Дао Бог да овај број подсјети сваког Србина на народну борбу у прошлости а да ra очеличи за будућност. Застави срдачно желимо дуг и бујан живот за Српство! Прослава окром тога извршила се овако: У недјељу 7. октобра био је помен на гробу оснивача „Заставе" Др. Св. Милетића. Говорио је прота вршачки г. Бож. Поповић. Појало је шест пјевачкијех друштава. У 11. сахата у дворани Хотела Мајера била је свечана сједница а у локалима била је изложена слика Милетићева у природној величини, коју је слику израдила г.ћица Над. Петровићева из Биограда, и „Заставе" свију 40 година. Сједницу је отворио Др. Ђ. Красојевић. Говорили су гг. уредник „Заставин", Јаша Томић и Др. Н. Ђурћевић. — Био је у 1 с. заједнички ручак у хотелу. Учествовале су и госпоће. — У пет сати

по п. у истом хотелу била је величанствена забава свирањем, декламовањем и пјевањем. Свечаност је завршила игранком, која је била лијепо посјећена и врло живахна. — Mala hrvatska biblioteka. S pouzdane strane „Prosvjeta" donosi vijest, da se u Zagrebu osnovao kluh prijatelja hrvatske knjige, koji će izdavati „Malu Biblioteku" da širi u narod ponaj bolja djela u lijepoin ruhu odlienih hrvatskih književnika. Nuova Rsssegna. ]zašao je 7. i 8. svezak za jul-avgust 1906. U njemu je određen opsežan prostor za srpska i hrvatsku književnost. Ima prijevod triju pjesama a između njih lijepa Oda Dubrovniku prigodom stote obljetniee pada re,ublike 1806-1906.. prijevod Stjepka Ilijića; Lirični prizor o Muslimanima hereegovackijem, Sv. Corovića; prijevod crtice ,,U Prašini" M. M. Uskokovića; kratka crtica: La Bara e la Culla R. Katalinića J. i osmrtniee o J. E. Tomiću. Sremcu, i Kozareu. Na čelu ovoga odijela je lijepa izvorna crtica Gsc. U. Grifflni o Latinsko-Slavenskom Savezu i pismo njeno na Hrvate prilikom posljednjih nereda na istočnijem obalama Jadrana. Највећи споменик на свијету. Има већ 20 година да се ради у Риму око споменика краљу италијанскому Виторију Емануелу II., оцу уједињене слободне Италије. Овај џиновски споменик, кад до три године буде довршен, биће узор умјетнина вајарства, која ће далеко одвојити мећу највећијем дјелима ове врсте. Овај горостасни споменик већ је стао много муке и радње и много и много милиона. Пред 20 година одбор врлијех умјетника науми подигнути у част и помен овог слављеног краља споменик, који би својом величином и извр-