СРЂ

598

СРЂ. — SRĐ.

Биограда и доноси много нацртака и слика. Разлаже како је Евген дошао до овијех успјеха и тумачи да није изумиб ништа, него да се умио згодно послужити свијем средствима, која су му била на располагању; знао је оцијенити све чиниоце за успјех, имао је бистар поглед, брзу одлуку и изванредну срчаност у дјеловању. То су карактеристике сваког великог војводе. Треба се дивити једноставности и природности сваке његове акције. Знао се мајсторски послужити земљиштем и приликама, које су му се нућале. Тако се догоди, да се једном био преврнутијем челом војске, други пут навалио са стране, с бока, па се опет привидно ставио у дефенсиву, да послије изнабуха опет навали на непријатеља у згодан час. Његове заповиједи у очи битке доказују, да је тачно разумио тактичне потанкости. Учење његовијех војана и данас је поучно за ратнике и по томе се види да војводина личност има велику знаменитост. Он води војску, која састоји из војника разне народности, језика, обичаја, вјере, против непријатеља више компактном и хомогенском, а побјећује; кад је био већ стар и било му је 70 година; самијем својијем именом држао је францеску војску непомичну на Рајни а била много већа од његове. Премда се дивио знанственој култури, није оставио ниједну књигу о воћењу рата. Ипак он је свјетовао Фридрика II. Великога, кад је тек био насљедник, да размишља о хисторији војана прошлијех времена, да предочи себи положај војсковоћа и да научи, како се одлучује прави пут у часу нужде. О избору часника има одлучити, по њему, само заслуга и степен употребљења; овај савјет вриједи и данас. Тако је Фридрик Велики могао послије рећи да снага војске стоји у њенијем часницима.

Liječništvo. — Nova bolest. Dosađa su se razbaljali pisari od osobita grča, slikari kuća od osobita vraćanja, cikliste od kardijalgije (srčane bolesti), pjevači od faringite (zapale jednjaka). Lancet ovijem bolestima dodaje i bolest šofSrd (ložilaca ili vođa avtomobila) i 'opisuje simptome ove bolesti, koja napada na one, koji su prerevni za avtomobile i na one, koji njima upravijaju. Ova se nova bolest pokazuje žestokom boli bedara, boli bubreg'a, koja _se no može trpjeti, nesposobnosti kretanja noga, koje postanu tako osjetljive da težina pokrivača čini bol žešćom. Ako se lagano prode prstima po poplatima (tabanima) od noga bolesnikovijeh, on počne vikati. Liječenje propisano je ovo: ležanje u postelji, protohlorid žive, jodur potasni, mlijeko prve sedmice, čorba od mesa druge, zatim riba, jaja, brašnasta jela i bezuvjetno uzdržavanje od spirituoznijeh pića. Ova bolest se pripisuje neprekidnijem potresima, koje oćuti šofer uslijed naprasita tresenja mašine. Ozđravi se istina, i može biti stoga da se šoferima povraća bolest. — Četveronoške hodanje kao lijek. Dr. Klapp iz Bona u „Zeitschrift fiir orthopadische Chirurgie" pređlaže da se iskrivljenje hrptenjače u djeci liječi sa hodanjem četveronoške po dva, tri sahata na dan na razmake. — Normalna liječnička žličica (ožičica). Jedan franceski liječnik predlaž e da se određi normalna žličica, oblikom polukružna, da se tijem izbjegne velikoj razlici sadržine između običnijeh žličica. Higijena. — Crkveni kašalj. Američki liječnik proučio je na osobit način kašalj