СРЂ

634

СРЂ. — SRĐ.

у дужда Ивана Моценига своје посланике, да се туже на ову повреду уговора. Дужд им призна темељитост тужаба, те нареди својом дукалом од 20. дећембра 1481. млетачкому ректору у Котору и начелницима у Будви и Бару и друговдје по Далмацији и Арбанији, да опслужују погодбе склопљене с Паштровићима и да им не намећу никакве царине на трг, који из своје земље донесу на продају. Али након сто и више година млетачке власти бјеху већ заборавиле, да су Паштровићи прости сваке царине и свакога намета, кад дођу у Млетке или у друге млетачке луке са својијем лађама крцатијем природнијех производа из Паштровића и догађало се, да су они морали донапокон плаћати и у Млецима увозарину за своје производе. Паштровићи, који нијесу хтјели подносити оваке повреде својијех повластица са стране млетачкијех власти, скупише се године 1593. на паштровски збор, да вијећају о питању и одлучише да пошаљу своје посланике дужду млетачкому, да му наспомену старе повластице и да се туже на њихове повреде. И тако Јово Стефанов, Николу Радов, Стефан Поповић и Ђурађ Лучин бише изабрати на збору да као паштровски посланици пођу у Млетке и прикажу дужду Петру Ланду тужбу своје браће. Она бјеше темељита. Зато дужд дукалом од првога априла те године 1593. нареди свијем млетачкијем властима, да се штује повластица опроста царине, коју уживају Паштровићи. % * * Млетачке власти морале су и XVII. вијека признати Паштровићима опрост царине сваки пут што би се покушало да им она буде наметнута. Тако године 1608 1 Лука Медин бјеше накрцао своју лађу вином дјеломице из својијех земаља, страном из земаља осталијех Паштровића. Булета бјеше му учињена у Кастелима (Ластви или Сушћепану?) а потврђена у Будви. Царинар хоћаше Медину наметнути царину само за вино, што бјеше купио, али обзиром на повластице мораде одустати од своје намјере.

1 Рук. Виск.