СРЂ

ПОВЈЕСТ ПАШТРОВИЋА.

635

Онда на почетку XVII. вијека бјеше у цвјетању њихова трговина с Млечићима: многе паштровске лађе и бродови долазиле су у главни град и стога бјеше потребито, да им се у млетачкој луци одреди особито мјесто на обали, која се зове Riva degli Shiavoni и то напосе од мјеста одређенога за остале Далматинце. Зато 1 млетачки часници над водама (Magistrato delle Acque ) обазирући се на захтјев Паштровића' одлучише 27. октобра 1611 да само њихове лађе и бродови имаду пристајати уз једну чест Rive degli Schiavoni. То бјеше криво осталијем Далматинцима, који ставише захтјев да буде укинута та одредба. Паштровићи се пријавише против тога захтјева са стране Далматинаца. Стога часници над водама пођоше на лице мјеста заједно са заступницима далматинскијем и њиховијем адвокатом и заједно с изасланицима паштровскијем, то јест с Дамјаном Ђорђенијем и Андријом Зендилицом и другијем и њиховијем адвокатом. Часници млетачки примише разлоге Далматинаца и Паштровића, па напокон 23. новембра оне године 1611. одлучише у прилог Паштровића овало: Riva од једне паладе (коља) до друге пред Ponte degli Schiavoni (Мостом Славонаца) има бити одређена за паштровске бродове, а слободно је и осталијем Далматинцима да ту пристају, ако нађу празна мјеста, али само пошто се сви Паштровићи намјесте. Још два пута XVII. вијека морадоше млетачке власти признати Паштровићима опрост царине на темељу уговора од године 1423. Први пут се то догоди 1624. услијед тражбе лађа и галијуна (велики брод) паштровскијех. Други пут се то догоди 1632. Онда Петар Медин у Каштелима из Паштровића бјеше укрцао у свој грип (брод) 800 стара жита и дошао у Маламоко. Млетачке власти бјеху се можда спремиле да на ово жито ударе царину; али оне га опросте сваке царине и намета на темељу повеља. (Н аставиће се).

1 Рук. Виск.