СРЂ

702

СРЂ. — SRĐ

нај прије набраја старије назоре о постанку добовања. Неки природописци мишљаху, да бубњање постаје склапањем зуба зјала у губици. Али пошто се на бродовима, на које би се привјесиле ове рибе, које бубњају, опазило са добовањем такоћер и тресење брода, Giinther, један од нај бољијех познавалаца риба садашњег доба, мислио је, да вјеројатно они тонови бубњања постајаху лупањем рибјег репа у бокове брода. Лупање о брод протумачило би се тим, да се рибе тако хоће да опросте наметника (прилијепака), који су се њих дохватили. Други испитивачи мнили су, да рибе бубљају тим, што тискају ваздух из мјехура у једну спрему са стране. Осим тога предпоставили су, да рибе имаду особит орган за произваћање гласа, али нијесу могли замислити ништа извјесно о урећењу тог орућа. Напокон је Дру Смиту пошло за руком утврдити да чудновате рибе располажу особитим мишићем добошарем, који је уметнут између трбушног мишића и трбушне опне и који се истиче у својој околини својом видном црвевом бојом. Мишић је у уској вези с великим мјехуром и произваћа бубњасти глас брзим стезањем, а притоме напети мјехур служи некако као зујиште. Ако се риби искидају мјехур, или живци који воде до оног мишића, не може више произвести овај глас, који се ипак опет појавља, ако се унесе у рибје тијело други предмет способан за воћење уздушнијех валова. Код некијех врста риба само мушкарци имаду мишић зи добовање, код другијех оба рода, али има и чланова ове фамилије, који немају нипошто овог органа и способности за бубњање. По атлантичкијем обалама живе не мање од седам врста из породице добошарица, али која састоји из више него 100 врста и расплоћенаје мал не по свим оцеанима.

— Загонетке Бајкалског језера. У своме чланку у „Природознанственом недјелнику" (Naturwissenschaftliche Wochenschrift) Др. Арлдт зове Бајкалско језеро у Сибирији загонетком. Ово веома чудновато језеро, које мал не све наоколо затварају висока стрма горја, има дубину од 1447 m, и једино је измећу средоземнијех језера на земљи, које има толико дубине. Окром својијех географскијех особина има и особиту фауну (животиње). Стога много су размишљали и препирали се, како би се имала на темељу овијех његовијех особина протумачити хисторија земље унутрашње Азије. Језеро има површину мал не колико три пута Далмација а љети воду особито бистру и студену. Покривено је зими леденом плочом, преко које су се даљином од више од 80 км, возили жељезнички возови; храни животиње које ми у истим врстама налазимо још само у мору а нај ближа су му мора на више тисућа кл. далечине т. ј. један туљан (foca Robbe), један остриж (Callionymus lira, lat., lucertola di mare, it. Spinnenflsch nj.\ ракушац (Gammarus pulexlat., derFlohkrebs njem., specie di gambero tal.) и врста спужве a c друге стране и животиње, којијех нај ближе сроднике налазимо у Аралском у Каспијском језеру, у Црном М0 РУ> У Маћедонији, и Балтичком, у Сјеверном леденом и у Беринском мору и у Калифорнији. Ове су животинско-географске истине изванредно знамените и постављају задатак, пред којијем испитивач не зна што да мисли. Доктор Арлдт куша да оштроумно ријеши питање обазирући се посве на познате истине и изводи из тога врло занимиве заглавке. Одвећ старо језеро као тако, не може да буде Бајкалској по мнијенју писца чланка; по геолошком испитивању