СРЂ

Гризиш извјештај о дубровачким књижевницима првих година XV!!I вијека, ********* Петар М. Колендић, Дубровник. Међу пропагаторима просвјете у Дубровнику почетком XVIII вијека заузимље једно од нај истакнутијих мјеста предузетни и неуморни раденик у свећеничком руху — Дум Ђуро Матеи. Родио се је у Дубровнику на 1 јан. 1669, гдје је и свећениковао и учитељевао, док није ради њеке, у ствари сва је прилика неосноване, осваде морао у Рим на оправдање. Ту је, на препоруку кардинала Толомеи, и позније, кад је ствар била ријешена, остао, служећи као каноник св. Јеронима све до своје смрти, 14 дец. 1728. И покопаше га у Риму, ако ћемо вјеровати једном запису исусовца Ивана Марије Матеи, у цркви св. Томе ,,in Farione". Познато је благословљено дјеловање овог свећеника у многим необјашњеним питањима словјенске прошлости. Штета само, што своје радове није Дум Ђуро предао потомству штампом, и ако је више такових ствари био угодио за штампу. Мислио је, на примјер, штампати свој погребни говор архиепископу Скоти и приказати га свећеничком збору дубровачке цркве, а преговарао је и с једним млетачким штампаром, да му изда њеке светитељске иконе у маленом формату са српским или хрватским молитвицама за простији народ. Поуздано знамо само, да је г. 1712 издао у Риму школску едицију Езопових басни, те да је то своје издање приказао Дубровчанину Кабожићу. Али Матеи заслужује нарочито признање потомства, што је водио врло живахну преписку са свим знатнијим људима тадашњега Дубровника, и што је ту преписку једанак са својим одговорима марљиво сачувао, да је позније Иван Марија Матеи, одушевљен породичним пијететом, среди и завјешта научној ризници — библиотеци дубровачке Мале браће. Благодарећи беспримјерној љубазности о. Урбана Талије саопћу-