СРЂ

ГРИЗИЋЕВ ИЗВЈЕШТАЈ итд.

729

raccolto da varij Autori p(er) diuot(ion)e đelle donne, e intitolato Dan karstjanski, e seguatam(en)te nella traduz(ion)e del Penitente Istruito del Segneri, che quasi due anni sono sta sub lima del P(ad)re Gradi 2 . In quest' ultimo ћб procurato d' uniformarmi alla di lei da me tanto stimata Grammatica. H6 fatto farne pratica con uno Stampatore, il quale s' e essibito ad imprimerlo a sue spese, purche io debba comperarne da lui 50 copie. Quando ella si compiacesse prender 1' incommodo di copiarlo con la sua singolare me uerissima ortografla 3 , gl' accrescerebbe

2 Можда je то онај пријевод, што је дјеломично (гл. VIII—X) сачуван у рукопису Мале браће бр. 398 под натписом „Уломак увјечбања о исповијести светотајној али ти покорника увјечбана о. Паула Сењери истомачена од оца Ињација Градића, Дружбе Језусове, Дубровчанина". Дјело је поново г. 1805 превео Дум Перо Башић — писац „Живота светога Власи" (Дубр. 1803), прирећивач дубровачког издања Белина рјечника (1785) и, сва је прилика, преводник Беларминова „Наука христјанскога" (Дубр. 1783, 1804, 1836, 1845 итд.) — употријебивши при томе њеки старији рукописни пријевод, који, да поновимо Башићево мишљење, „по начину и бесједе и слова . . . бијаше гласовитога Д. Ињација Ђорћи, калућера и опата мелитенскога" (ркп. Мале браће бр. 202). 3 Ђуро Матеи је још за свога боравка у Дубровнику мислио о реформи правописа, а и позније је из Рима чешће покрећао то питање у Академији Дангубнијех („dovendole io sci'ivere sopra certi dubbj spettanti all' ortografla lllirica per sentire la risoluzione, e di quella valermi quando đovessi dare alle stampe qualche mia bagatella" пише он, говорећи o Академији, Иву Алетићу 25 јула 1714). Знамо, н. пр., поуздано, да је Дум Ђуро и Игњата Ђорћића потсјећао, да припази на ортографију, „1а quale per le molte varie espressioni, che abbiam nella lingua diverse totalmente della latina e volgare ha precisa necessita di scostarsi dalla loro" (писмо од 8 окт. 1718), a кад му је Ђорћић одговорио, да је „Салтијер" дао преписати обичним правописом, Матеи је то пожалио, јер да тадашња ортографија „piu propriamente puo dirsi senza regola, mentre ciascuno di quei che scrivono ne forma a suo arbitrio, per lo piii poco bađando ai raddoppiamenti di lettere, et agli accenti, che pur troppo son neccessarij per isfuggire gli equivoci, de quali abbonda la lingua" (1 септ. 1719). Како je Матеи замишљао реформу правописа, није нам за сада потпуно јасно, јер .нам дојако нијесу готово никако ни познати његови радови о томе питању. Удвојених писмена, а нарочито свакаких нагласака биће било и код њега, јер кад му је Ђорћић писмом од 15 апр. 1721 — јавио, да ће уз препомоћ Ивана Анџели штампати свој „Салтијер" у Риму, замолио је Дум Ђура, да му он лично измијени ортографију („Fate poi quanto ui piacera, massime quant' alla Ortografla, mutate, trasponete & che non potra, se non riuscir ben ogni cosa"), на што