СРЂ

730

СРЂ. — SRĐ.

sommo decoro, et a me somme obligazioni. Quest' e la mia occupaz(ion)e in Prosa. Qualche uolta anehe mi son preso gusto dei uersi; specialm(en)te di comporre un recitam(en)to Pastorale sopra la nascita del Redentore 4 . Quando i uersi fussero tutti miei li sottoporrei al di lei desecatissimo giudizio, ma p(er) esser molte stanze messe di qua, e di la, mi rattengo da simil ardim(en)to. Le includo bensi la tradaz(ion)e fatta da me del Stabat Mater. La di lei Benignita compatira ad uno, che presume graccicchiare inter olones. Ma lascio me, e uengo ad altri con quell' ord(in)e scrittomi da lei. Troppo mite e modesta critica ha ella fatta colla sua Grammatica alla traduz(ion)e fatta dalla C. m. del N(ost)ro Bianchi 3 . Egli non che ne sbaglia ne'

му je Матеи и по свећенику Ивушићу и уз одговор од 7 фебр. 1722 као образац правописа послао ова четири стиха, штампана на комадићу хартије: Lafcen c6vjek, ki nasljedi Svjet opaki, Clocchju oho'lu: Negre putom, i nesjedi Na kufcnomu flobnjeh stolu. 4 Пјесници Гундулићева вијека нијесу — сјем недокончаног покушаја Влаћа Минчетића — ни хтјели писати црквена приказања, ваља да с тога, што је црквена власт нарочито пазила на закључак дијецезанског синода од 10 маја 1606: De Sacrorum gestoru(m) representatione. Scripturae Sacrae historiae, Sanctorum Martjria, & actiones, & etiam Passio Domini Nostri Jesu Christi quasi ех scaena, siue alio quocunque modo, siue in sacro, siue in profano loco, aut etiam in Monialium Monasterijs nullatenus represententur, cum exemplo constet, ех ijs magis oblectari astantes, & ad risum, & scandalum saepius excitari, quam ad pietatem accendi nisi de Archipiscopi, uel eius Generalis Vicarij licentia, quae non concedatur nisi [re mature ponsata] ad populi deuotionem, & pietatem augenda(mj conducere iudicatum fuerit (Фабио Темпестиво, Monita, decreta, et constitutiones, Перузиа 1607, стр. 19). Али у почетку XVIII вијека, иза како су — према свједочанству Сара Цријевића — у цавтајској цркви св. Николе представљали Глећевићево „Пороћење Господиново", могао се је и свећеник Гризић оправдано надати, да ни његову комаду не ће црквена цензура ништа замјерити. 5 Ријеч је јамачно о књижицц „Од љубави Језусове и од начина за стећ е коју је дубровачки свећеник и тајник Академије Дангубнијех, Динко Бианки, штампао анонимно г. 1722 у Млецима. Изворник тога молитвеника написао је Franijois Nepveu француски ( „De 1' amour de Notre Seigneur Jesus-Christ et des moyens de 1' acquerir"), али je Бианки, сва je прилика, употријебио при превоћењу италијански пријевод исусовца П. Сењер и („Dell' amore di Gresu e de' mezzi per acquistarlo") од г. 1707.