СРЂ

ГРИЗИЋЕВ ИЗВЈЕШТАЈ итд.

731

primi rudim(en)ti, ma in parecchie altre cose notabili, che p(er) dirla schiettam(en)te non ne trouo sapore ueruno in leggerlo. II Sig(no)r Pietro Boscovich 6 ha sapore nella Poesia Illirica. II suo Nonno q(uonda)m Bettera 7 uergognerebbesi molto delle sue composizioni in ueggendo quella del Nipote. Io non n'ho ueduto altro fuori della traduz(ion)e della prima epistola Heroidicum d' Ovidio, quale riceuera ammessa. Egli ne promette gran riuscita, ma dubito molto quanto potra attendere a q(ues)ta sorte di studio, mentre le cure del ministero in Notaria forse non gli permetteranno quella quiete, che e d' uopo ad un Poeta. Della vita di S. Benedetto del n(ost)ro R(everendissi)mo P(ad)re Abbate Giorgi P(ad)rone mio riuerito non so cosa se ne faccia 8 . So bene che la Maddalena non solo in Rag(us)a, ma eziandio p(er) tutta la Dalmazia ha riportato plauso non ordinario 9 . Lo stesso auuiene al suo Salterio, 10 il quale attualm(en)te uien ri-

6 Штампане су само његове „Хвале духовне или ти попивке, које се попивају у вриме светога послања или мисиони по словинских или далматинских државах" и то анонимно, послије смрти му, г. 1729 у Млецима. 7 Баро Бетерић, врстан трговац, а слаб пјесник дубровачки. 8 Говор је о Ђорћићеву дјелу „Живот с. Бенедикта опата и првородитеља скупштина редовничкијех у западу", које је тек г. 1784 изашло штампано у Дубровнику. По писму, што га је Иво Алетић послао Матеју још на 3 нов. 1718, знамо како је од прилике изгледао пјесников автограф тога дјела („Придговор" је, бива, имао „17 facciate", „дио први" 276, „дио други" 111, „дио трећи" 151, а „дио четврти" 168). 8 „Уздаси Мандаљене покорнице у спили од Марсиље" штампани су тек г. 1728 у Млецима (II изд. у Загребу 1851, итал. пријевод Маркантуна Видовића у Задру 1829), али их је Ђорћић почео писати нетом је ушао у ред исусовачки. Да је дјело било познато много прије изласка и преко граница дубровачке крајине, доказују стихови Слљећанина Ј. Кавањина (f 1714) у „Богаству и убоштву" (пјев. X) : „Mandaljena sva te al' hvali, ku s' složio slav, G-jorgje, ti". 10 „Салтијер словински" изашао je штампом г. 1729 у Млецима (друго издање у Загребу г. 1851). Дјело је, у осталом, зготовљено много прије, јер је Алетић писао Матеју још 16 окт. 1718, да Ђорћић ,,sta ora p(er)fezionanđo la Versione del Psalterio in Versi n(ost)ri di Varij Metri". По Алетићеву опису Ђорћићева автографа од 20 нов. 1719 знало, да је препјев носио у почетку натпис „Салтијер словински или пјесни Давидове дубровачки истомачене", те да је рукопис био „1п 4.to grande di Carta reale fogli 415; oltre