СРЂ

744

СРЂ. — SRĐ.

писана XVK. вијека. Најстарији је од њих тестаменат мајке пјесника Ђива Гундулића од 6. фебруара 1627. Овај тестаменат је знаменит, не само јер је писан српски, него и с других разлога. Из њега избија побожност опоручитељице (која је без сумње била попречна побожност владика дубровачких) јер много је оставила црквама, манастирима и за мртве. Тестаменат је знаменит и јер спомиње нека лица Гундулићеве породице и лица саме њене породице,' и гдје су укопана, јер избијају из њега становити обичаји дубровачки, а и још с других разлога. Ми ћемо овдје навести лица напоменута у тестаменту само онако, како их је навела опоручитељица. Дјед пјесников звао се Ђиво, како је забиљежио биљежник Лилиатус, кад се отворио тестаменат. Мужу њену, оцу пјесникову бјеше име Франо ; он је 6 фебруара 1627 био већ умро, јер је наспоменут као покојни. Франо и Ђива имали су два сина и кћер : Ђива (пјесника, а не Ива, Ивана ни Јована), Мата и Марију; кћи Марија бјеше удата за Франа, те су ови имали кћер Ђиву. Опоручитељица напомиње оца и мајку мужеву, али их не наваћа по имену. Она напомиње и свог оца, мајку и брата. Окром тога каже да су Гундулићи укопани у Малој Браћи пред олтаром, који није онај од Крста, по ономе што она каже. Њен отац, мајка и брат укопани су у цркви св. Доминика пред олтаром св. Јеролима, како она сама каже. За цркве, манастире и мртве наша госпођа Ђива оставила је ово : а) по један дукат једанпут за вазда у Госпу Велику, у св. Власи и у Госпу од Данача; б) потребит новац да се за цијелу годину дана говори сваки дан миса мртва. половицу у Госпи, а половицу у Малој Браћи ; в) по три дуката годишња Малој Браћи и св. Доминику за мисе с правом баштиницима, да могу мјеште годишњих 6 дуката положити једанпут за вазда главницу, која може давати толико годишњих дуката, или дати обитељску кућицу уз Руданову улицу повише Пријекога, треба овдје истакнути име ове улице ; г) 1 дукат годишње за мисе у Госпи; д) записку по два дуката свакому од трију манастира св. Марка, св. Михајла и св. Томе. Своје биће, т. ј. четвртину од прћије остави свому сину Ђиву и Мату, једнако да уживају док су живи, а по смрти, да им радују дјеца; само им бјеше слободно да располажу слободно са износом од 300 дуката сваки; само им наложи да исплате ње дугове, који би могли износити