СРЂ

ПЕРО БУДМАНИ 0 ЛУКУ ЗОРИ. 1

Кад је преминуо незаборавни домородад, књижевник и филолог, одазвали су се са више страна гласови на његову славу: имам сад пред очима „Дубровник" бр. 50. 16-ога ов. мј. и „Срђ" бр. 15. 15.ога. На оно што је у њима могу додати само њеке особне успомене, као пријатељ и негдашњи колега славнога покојника. Премда ми се машиналном радњом око Рјечника и око математичкијех расправа перо отупило, ипак се осмјељујем узети га у руку, да и свој дар принесем на гроб покојников. И Зоре се родио у Цавтату илити Староме Дубровнику као и људи европскога гласа Богишић и Буковац и њеколико другијех. То мало мјесто заслужује управо име Старога Дубровника, јер се у њему уздржао непокварен стари говор дубровачки, који се у самоме Дубровнику све то веће квари. Први сам га пут познао као клерика баш о Божићу год. 1865. у дркви матици дубровачкој, гдје смо обојица пјевали заједно уз оргуље, јер, уз остало, Зоре је био и музикалан и имао је лијепи баритонални глас. Једнаке мисли и једнака настојања привукла су младића к 11 година старијему човјеку, и од онда је постало наше пријатељство. Био је онда младић красна лица (послије су га у Бечу нагрдиле велике красте), бистра ока, чиста и јасна говора и оригиналнога мишљења. То је све привлачило мене к њему. Док је у семинару стајао, ријетко смо имали прилике бити заједно, те кад је он промијенио своје намјере о животу и свргао мантију, истом сам то обазнао онај дан кад је отпутовао у Беч. Сретох га још у поповском одијелу, те ми јави да иде у Беч учити славистику и загрли ме и пољуби на

1 Преносимо из 1 броја о. г. „ Савременика" овај чланак, јер је згодан и да задовољимо жељи наших читалаца, који с нама штују једнако и покојника и овог његовог пријатеља. Ур.