СРЂ

С РЂ Ш SRĐ

Год. Л/Т ДУБРОВИИК, 1С фебруара 10П7 Б Р- ^ God. v DUBROVNIK, iebruara Br.

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ. (Из успомена старога ђака). (наставак) И. Н. Потапенко. III. Почетак комуне и бирање благајника. У целом университету као да није било несрећнијих људи од мене и Феђе. Није нам се просто дало. Други су лако налазили кондиције, а у нас ако се кадгод и појави каква нада, увек he се наћи неко, да нам испред самога носа отме. Ми бејасмо у оно доба и сувише глупи, и поступци помоћу којих су људи у свету успевали, бејаху нам савршено непознати. Још је горе ишло Јагелонову. Он беше неке чудне главе. По позиву је био математичар, страсно је волео своју науку, нити је умео о чем другом мислити. У нај замршенијем математичком задатку, он се одмах изврсно разабирао и био је тако рећи код куће. Али за то у нај простијој незгоди, на које човек у животу сваки час наилази, он није умео да се окрене . . . На пример, понуди му се веома добра кондиција, у каквој богатој кући. Он оде, зазвони, уђе у трем; али, кад га вратар, онако одрпана презриво погледа, он се збуни, изађе и врати дома. Кирђага га је због тога карао, једном га мал' није и кроз шаке пропустио, али све то није помогло он је остао без кондиције. Ма да је Кирђага говорио о стању код клисарке у подграђу, опет смо ми у то јако сумњали. Сваки смо дан чули,