СРЂ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ

155

лучност, он се ни пред чим није заустављао и све је насилно узимао. А кад видиш да човек јури ка циљу, свестан својега права, па макар тога права и не имао, ти му се и нехотице уклањаш с пута и правиш му места. Кирђага је био чорек духовнога звања. Он сам, то је другаче звао. Он је о себи говорио да је „божанственога порекла". О својему је животу укратко причао овако: „Ја мојих родитеља нисам никада видео. То јест ја сам их морао видети несвесним очима нај ранијега детињства, али то се не узима у рачун. И пошто је мој отац заузимао положај сеоскога црквењака, онда мора да је био висок, сувоњав и погурен; морао је имати ретку брадицу (јер густа брада не доликује тако малом чину) и нешто мало косе на потиљку; мора да је читао и певао у цркви слабим тенором; а кад би се сусрео са црквеним настојником, мора да се од страха уклањао с пута и с пола врсте далеко скидао му капу, пред владиком пак ваљда му се језик за непце лепио и он мора да је немио; у време кад није било службе, свакако да је морао пити, као што је то према његовом звању и био ред; у опште пак мора да је био поштен човек, који заслужује добар помен. Тако ето ја њега замишљам. Што се тиче моје матере, она никако није могла личити на нашу веома уважену газдарицу — клисарку, јер је ова још и црквена пекарка, која, не само да се у опште довољно наживела, него је и својега клисара надживела, и као што, браћо, и сами видите, она, услед особитих дарова, којима ју је сама природа обдарила, обликом својим живо подсећа на тесто кад почне да расте, пре но што ће од њега да се умесе проскурице. Матер моју замишљам као створење бледога, испијеног лица, преко сваке мере танко, од прилике као оно стабљика у оне траве, што у нас по пољу расте, ма да је нико не сеје. Црквењак би је „у напитом стању" воштио, а кад би се после истрезнио, он би жалио и тепао би јој: „ах, тужна и жалосна јаднице моја" . . . Ето то су производи мојега уображења, који ми замењују родитеље, пошто их ја никада нисам видео свесним очима. „После тога долазе године детињства. Другови! Ако би сте ради били знати, у чем су се оне састојале, онда ћу вам