СРЂ

158

СРЂ. - SRĐ.

доста чист ни руке доста поуздане. Ми идемо куда нас сажалење упућује, али идемо без њега. У осталом лекари стекну већином врло мало потребну им неосетљивост. То је једна благонаклоност заната која им дуго не недостаје. Сажалење се брзо тупи у додиру са болом ; човек мање сажаљева беде које може да умањи; нај после, болест представља лекару низ интересантних природних појава. »У оно доба кад сам почињао да практикујем медицину, волео сам је страсно. У свима болестима које ми беху излагане ја сам опажао само прилику да применим своју вештику. Када се болести развијаху потпуно, по своме нормалном типу, ја налажах у њима лепоту. Морбидне појаве које су ми изгледале необичне, раздраживаху љубопитљивост мога духа; у кратко рећи волео сам болест. Шта велим? Са мојег гледишта, болест и здравље беху само чисте битности. Одушевљен посматралац људске машине, ја сам јој се дивио и у њеним нај злокобнијим променама као и у нај спасоноснијим. Био бих радо узвикнуо са Пинел-ом: Ево један леп канцер (рак)! То беху лепе речи, и бејах на путу да постанем лекар филозоф. Само ми је недостајао геније моје вештине те да потпуно уживам у нозолошкој лепоти и да је имам. То је особина генија да пронаће сјајност ствари. Онде где прост човек види само одвратну рану, природњак достојан тог имена диви се једном бојном пољу на коме се тајанствене силе живота отимају о царство у судару грознијем од оне битке коју је онако бесно насликао Салватор Роза. Ја сам само назрео тај призор чији су поверљиви сведоци били Маженди и Клод Бернар, и служи ми на част што сам га назрео; али покоран судбини која је хтела да будем само скроман практичар, ја сам сачувао као потребу заната моћ да хладно посматрам бол. Дао сам својим болесницима своју снагу и своје знање. Нисам им дао своје сажалење. Не дај Боже да ја ценим више од сажалења неки природан дар, ма колико скупоцен био ! Сажалење, то је оно кад се одвоји за другога од својих уста; то је неоцењена жртва сиромашнога човека, који, племенитији од свих богаташа овога света, даје са својим сузама комад свога срца. Због тога баш сажалење нема ник ^ква посла у вршењу једне професионалне дужности, па ма колико била племенита та професија.