СРЂ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ.

263

Епизоде таквога рода бацале су сенку на колорит нашега живота. Било како му драго, тек нас тројица смо, овако или онако, плаћали свој удео за издржавање комуне. Ја и Феђа понешто смо зарађивали преписивањем, а Јагелонов је давао својих седам рубаља, које је добивао од матере. Кирђага није баш ништа привређивао, те је тако живео о нашем трошку. При томе, он је имао страховит апетит, јео је више но сви ми, а поврх свега још је и пушио о трошку комуне.

На први дан Божића 1889. Милош М. уз цигар духана ! Духан човјеку разабире туге, то је медицина, којој нема друге ! Спавам спавам и боим се, Да се тргнем из тог санка! И погледам бело лице, Веселога ведрог данка! Јер од санка дубокога Бољег дара свету нема! А зором се мисао рађа, И на нову борбу спрема! Зашто Боже да су кратке Ове тихе благе ноћи! Зашто зора да имаде Такве снаге такве моћи? Руменило зоре бајне; Што просипље зрачак слатки, Тјеши мене и говори: „Тако живи човјек сваки"! Све под небом што но дише, Све што црну земљу гази, Боље среће оно није, Све по једној иде стази!