СРЂ

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ, —

OCJENE I PRIKAZI.

281

љубав за честитост и поштење, тек овдје ондје проткана меким и тугаљивим словенским молом. Бинички је предсједник разних народних удруга и заједница, отац врле дјеце, а супруг добре и наображене жене. Као пјевач и олјењивач нашег сељака, наше равне Славоније и њених чара, њена поносита ритма показао се управо мајстором. П i и ондје, гдје оштро куди и кара, гдје озбиљно жигоше мане народне и тамо то чини са грацијом и хумором, те љубезним лицем. А тек какав је, када са усхитом гледа у дарове, којима је Бог надарио нас Словене, када говори о слози Срба и Хрвата. Толико занесене њежности, снаге и љубави не ће добри наш народ нигдје оставити хладна! Ауктор је и изумитељ учила : „Свјетозор" за зорну наставу, а ради у лијеиој и стручној књизи већ од год. 1884. Као новелиста познат је са радова из народног живота: „Хајдукова освета", „У прарају", „Из прве љубави", „Бабина памет", „Драгина освета", „Мило за драго", „Јунаци тринаесте кумпаније", „Доккор Мане", „Хајка на вука", Харамбаша Миле" итд. За сељаке у нас данас многи пишу, али не сваки пише од срца. За то наш човјек не прима радо таких књига. Бинички је са својим дјелом ударио у друге дипле, па дао Бог, било му успјешно! Већ сам наслов тих благословних пјесама одише топлим мирисом земље црнице. Ево тих наслова : „Помоз Боже!", „Устајмо", „Орање", „Сјетва", „Лед", „У храму", „Коло", „Крчма", „Год" (лрквени збор) „Школа", „Жетва", „Вршитба", „Пожар" итд. Била је родољубна моја дужност, да и далматинске кругове упозорим на ту заиста лијепу књижевну појаву, тим више јер је пјесник ово дјело издао у властитој наклади са великим жртвама.

Јелица Беловићева.