СРЂ

БИЉЕШКЕ — BILJEŠKE

Књижевност и Умјетност. - Književ. i Umjet, Finis Reipublicae. U broju 3. Savreraenika izašao je članak pod ovim naslovom Dr. Luja k. Vojnovioa, kojije sastavni dio djela „Pad Dubrovnika (1806-1814)," koji će doskora da ugleda vidjelo. Clanak pripovijeda zadnje trzaje republike mjeseca januara 1808 do njene smrti posljeđnjeg januara. Листина бана Кулина од г. 1189. У I. свесци „Летопис Матице Српске" за 1907. год. приказујућ монографију Г. А. Иљинског Грамота бана Кулина истиче повјест ове листине о којој смо у прошлом броју нешто приопћили и њена објелоданивања. Маја 1817. r. у Дубровнику пожар уништи палачу великог вијећа, гдје је сад опћински дом и нанесе нешто штете у Двору. Тада нестаде из архива много листина и кроз трговачке руке доће повеља Кулина бана у руке руског консула у Дубровнику. Ј. Гагића, који приопћи 1832 пријепис лигтине Шафарику, али је публикује тек Јосип. Јиречек у XIV к. Старина на стр. 200. И П. Каранотвртковић (Николајевић), који такоћер доби пријепис од Гагића објави повељу у Срп. Спом. 1840 г. и он бјеше први, који је штампао. Шафарик је објелоданио тек 1851. г. у Pamatky drevniho pis. Jihosl. Али ce листина у оригиналу налазила већ у библиотеци Императорске Академије Наука, те И. Срезњевски написа реценсију на Шафариково дјело и прештампа из оригинала листину у Изв -јстјнх-ћ вт. отд. русск. рз.

и слов. I. Миклошић је штампао листину по пријепису из XIII. в. у бечком архиву ма и да је знао за оригинб. По Срезневском штампао је и Јагић у Прим. старохрв. језика 1866, Кукуљевић по Миклошићу у Codex dipl. regn. Croat. 1875, a Ст. Новаковић по Микл. у Примјерима, али много тачније од Кукуљевића Е. О. Карскш у „Очерк-к славрнскон кириловскои палеографш (Варшава 1901) штампао је самостално по оригиналу. Смичиклас у Diplom Zborniku kr. Hr. D. i St. 11. Zagreb 1907 по Миклошићу. Садаје млади Илиински посветио листини цијелу монографију и приопћио латински пријевод* листине, те судећи по фотографском снимку поправио је на четири, пет мјеста досадање читање оригинала. * Upor. br. V. „Srda". Паљетковање. Господине Уредниче! Ви желите да се у „Срћу" пише и о пречишћавању језика. Ја ћу стога започети посве малом ситницом да потакнем друге да наставе. Какав се српски облик има дати француској ријечи; L' universite, или њемачкој Universitat , да ли: универзитет, универза, или другачији? Одговор. Ова ријеч није изворно француска, а још мање њемачка, него је чисто латинског извора, бива: universitas. Стари Дубровчани кад су хтјели удомити ову и сличне ријечи латинске, држали су се извора а нијесу се освртали на туће језике, те су узимали чисто латинску основу ријечи