СРЂ

300

СРЂ. — SRĐ.

У своје време, докле још у заједници бејасмо само нас двојица, ја сам од те његове навике патио, а он се опет од своје стране трудио, да ми за то учини извесне уступке; покушавао је да заспи без читања, али није могао. — Не могу, па не могу, — говорио је готово кроз плач: — ето покушавао сам, па сам се васцелу ноћ превртао, ока нисам склопио. Шта да радиш са рђавом навиком, која ти је већ у крв прешла! Стао сам се на њу навикавати, завлачио сам главу под јорган, обртао се дувару, и напослетку сам се навикнуо и научио да спавам и при светлости. Сада пак, где нас је у једној соби спавало четворица, морало се о томе водити рачуна. Да је Јагелонову то било досадно, могло се само нагађати. Он се немирно превртао час на једну, час на другу страну, уздисао и хукао. Њега су болеле очи од светлости, али томе смо сс ми тек доцније досетили. Он је по урођеној му деликатности ћутао. Али Кирђага је одмах прве вечери енергично протестовао. — Хајде море, гаси ту свећу! Ја при светлости не могу заспати за живу главу! — А ја опет не могу да заспим без књиге, — одговори Феђа. — Сад како знаш! Тек је ред да се спава без свеће, сав свет тако ради . . . Признајући у души, да човек има право, Феђа попусти и утули свећу. Али за то целу ту ноћ није тренуо. Неколико је ноћи за тим покушавао да заспи без књиге, али узалуд. Тада смисли причекати докле сви не заспе, па онда да упали свећу и чита. Ја и Јагелонов смо збиља и заспали дубоким сном, нити би то опазили, да се није нешто десило. Кирђага мора бити да се пробудио иза сна од светлости. Подигне се, па како је Феђа у тај мах био загњурио главу у „Историју руске државе", он ти полагано устане с кревета, прикраде се и утули свећу. Не могући да се разабере шта се то десило, Феђа викне и укреше мишицу, а Кирђага и њу угаси; Феђа скочи са постеље, настане доста жива вика. Гласно су се грдили, чуле су се речи „свињарија", „насиље", па чак и „подлост". Нас се двојица, Јагелонов и ја, пробудимо,