СРЂ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ.

301

свећа је горела, али не за дуго. Кирђага изговори кратку сентенцију о правима и дужностима чланова комуне и о општем добру, Феђа попусти и ми опет заспимо. Он је био принесен на жртву „општем добру". Са Јагелоновом опет дешаваху се ноћу непријатнб ствари. Скакао је у сну са постеље и почињао јасно говорити; понекад је просто викао, као да га неко дави, а неки пут је чак и плакао. То је долазило од слабости и од растројених нерава. Сви смо се будили, само што смо нас двојица, ја и Феђа, то трпељиво сносили, али Кирђага, он се љутио и негодовао. — Каква је то нежност, молим ја вас, — говорио је, мрзовољним гласом човека, кога у невреме разбуде: — уснио какву будалаштину, па се дере, као да га је нешто снашло! . .. Безочност!... Јагелонову и самом не беше право и силом је ћутао. Налазио је да је много крив, а услед тога је још више патио. Али ни Кирђага није остајао дужан. И он је имао опет своје навике, које су нам на сваком кораку досађивале. Пушио је некакву крџу, пушио је преко сваке мере, и облаци густога дима непрестано су се гонили под ниским плафоном нашега стана. На прозорима не бејаше ни једнога окна које би се отварало, и ми смо морали отварати врата, да дођемо до чиста ваздуха. Ја и Феђа бејасмо доброга здравља, те смо могли много којешта лако поднети, али Јагелонову је дим досађивао, дражећи га на кашаљ, зато замоли Кирђагу: — Зар не би ти могао пушити у ходнику? То није хигијенски ... На то му Кирђага одговори својим сентенцијама: — Хигијену су измислили људи богати, у којих има много соба. Пушење буди нервни систем, оштри ум и чини да може снажније да ради у корист човечанства. Напослетку, брате мој, твоја нежна природа није нигда пристала, и ти треба да се свакојако челичиш, те да будеш снажан и издржљив. Иначе ти мораш у борби за опстанак пропасти. Треба бити Шпартанац, до врага . . . — Али где ти нађе, да су Шпартанци пушили? — питао га је Феђа.