СРЂ

НО CAPIO! (Razumio sam!) = Lakrdija u tri čina = napisao Ljubo Bilić (3. Г.) Čin III. P o j a v a I. Aleluja i Nane. Aleluja. (Kuca na vrata šer Stefana\ N аие. Ko je? (ide da otvori vrata). Alel. Ah! da mi ti je odgovorit s jednim kacotom (pest.) u joči, volil bi nego mesa jist. Nane. Oh! Ca ćete, ба von je: ol ste opjanili? Alel. Jeson ti ruog ćaćin! Nane. Papa! Papa! Ovo se je vrotil kumpor Antonj i pari da je pjon. Alel. Zov mi ga, zov, za tuo som i duoša, ukazaću nim jo jeson pjon. P o j a v a. II. Isti i šjor Stefano. S. Stef. Ke novajkumpore Antonju ? Alel. Che nova ? ... Još Jmote obraza pitat me che nova! A ба se ne spominjete^ča ste mi rekli ojutros? Onako se ne more uvridit u poštene jude. S. Stef. Ca, ба, ča divjote? Ca son vom reka, do som vom do ба ste pitali i učinil som vom jubov, a drugo ništa. Alel. Ca će meni vaša jubov! Ovo vaše pineze! Volil bi imat kugu nose negO vašill pinez (baca mu na sto banke). S. Stef'. (krsteći se) Patris et Filii! !! ! kojega vroga imote, govorte ! Alel. Ni mom jo vroga, hvala Bogu ; jo nimom š njim posla, kako ga je vaša fameja imala! 0 mislite vi da jo neznom