СРЂ

БИЉЕШКЕ — BILJEŠKE

Књнжевност и Умјетност. - Knjlžev. i Umjet. Нова српска писменчца. Професор Л. Зрнић (Београд. Држ. Штамп.) прештампава из „Просвјетног Гласника" свој приједлог о новој српској писменици. Тај је приједлог многостручан, ма и да је садржан у кратку чланку од пет страница. Он тврди, да се слово и ријеч имају писати једним самим потезом, ако хоћемо да брзо пишемо; да велика слова имају бити једнака малим, да писмена и штампана слова имају бити једнака, и да се има писати усправно а не косо. Први је дио његова приједлога, да се пише слово и ријеч једним потезом, посве разложит, надасве обзиром на садашњу српску писменицу, у којој има више слова, гдје то није могуће, како на пр. са п, т и др. У томе је руска писменица претекла нашу српску, јер се п пише n, т се пише m и ост. Зрнић је ово прво питање ријешио повољно предлагањем реформоване писмене азбуке. Али треба примјетити да слова а, д, с, н, њ није могуће једним потезом написати, ако се по једном дијелу потеза не проће два пута. Окром тога облик предложен за б није управ лијеп, а мало' се осим положаја и велићине трбуха разликује од слова ј. Други дио приједлога; да велика слова буду једнака малим, дакако да би олакшао учење и раширио писменост у народу. То су наши стари пред неколико стотина година и чинили, кад су писали старом ћириловицом; али су

они и разликовали често велика слова од малих тим да су велика слова писали двоструким потезом. Једнакост би великих и малих слова олакшала учење, али би остало оно што је било у старој ћириловици, да се често не би знало, да ли је једно становито слово велико или мало ; ну то је нузгредна ствар, јер нијесу ни сад сва велика слова различна од малих. Трећије приједлог, да писана и штампана слова буду једнака, или дајбуди слична, ако не истовјетна. Писац разложи овако: У српскоме језику има 30 гласова и слова, која као мала и велика чине 60 слова за писменицу, а 60 за штампу, то је 120 знакова, које треба научити, или 83, ако се одбију она слова, која су једнака или слична у штампи и у писму. Пошто од 30 слова, које он предлаже, 24 су једнака или слична штампаним, ученик, мјеште 83 знака, имао би их научити само 36. То је добро, само треба прије одлучити, да ли су њека слова, која он предлаже упорављива. Ну и сам писац увића да ипак писана и штампана слова не би била истовјетна, а не усућује се, како је разложито, да предложи њихову истовјетност, те тако постаје сумњив број од 36 слова. Посљедњи је дио његова приједлога, да се пише усправно писмо, а не косо и зато наводи познате разлоге: хигијенски, педагошки и практички. Ми ћемо ипак примјетити, да су разлози за усправно писмо добри у теорији а да у пракси потамњује њихова јасноћа-