СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ.

335

и трговину. 0 томе имамо 18 исправа у Mikl. Моп Serb. Нај прије Мурат II. повељом од 6. дећембра 1430. : 1) Забрани свакому да Дубровчанима чини коју штету (да нитко ме с/иие да Н/И kow штет8 8мннн;) 2) Да им је слободно трговати свуда по Турској, а нарочито по Србији, Арбанији и Босни плаћајући закониту царину ('да сн чнне тргћ . . . к8да 8с\-отв 8 GpB /ie\K, 8 flpricuiđce\'h н 8 Косн8 .... н да H/idKdK> злповедн8 царнн8). Исти Мурат II. дванаест година касније, т. ј. 1442. мјесеца фебруара прошири много пријашње повластице, али уз увјет да му Дубровчани пошаљу сваке године поклисара с даром од сребренијех посуда у вриједности од тисућу златнијех дуката (з д<Ц)0Л!К 8 с8доке\к С()ккркоке\к кредности • d • д8катк злате\к). Дубровчани су ову повељу добили, кад још није сасвијем пропала Србија (1459.), кад још није био освојен Цариград (1453), кад Босна није била још турска (1463.) ни Херцеговина (1482.), те су овом повељом особите повластице могли уживати као право насљедства добара у Турској и право да Дубровчани суде Дубровчанима у Турској. (наставиће се). l. Султан Мехмед признаје, да је примио од Дубровчана за годину, која иде, харач од 10.000 дуката млетачкијех златнијех. Бован 28 дећембра 1476. С двора : Serviano. Expeditoria de 1476 in 1477. Од келикшга госиодара и ксеа\к зед1лаа1к hctomkiihaik н западкнимк царе/ик цара и кеаикога алшре, с8лктанк Л1е\кл1едк Еегка, кнез8 и класте/нчлчк д8крокчкце/ик лшогш здракие да прнлш плел1енкстко и ки по телш кеди»л!о да ки естк, како доигноше каши кластеле н поклисарн ск \арачел\к законкнел\к на поркт8 ц(а)ркстка лш Шкокк Е8никк и Паладинк Д8карекикк и донесоше десетк тис8кк д8катк злате\к Еенетчкце\к \арача и предадоше 8 \азн8 цкркстка лш, а за годин8, кога греде 8 тис8кк> и четириста н седлњдесетк и седкл\о лето ди>