СРЂ
382
СРЂ. — SRĐ.
разкл1зцж1е с коид\к господаркшл\к ... ко1егоде зел (Л1е .... да кнезк и кластме д8Ерокачци .... ctoibtk 8 csoie саоводше а тркгоки да иа\к \-оде слокодно по зеа1лга\к госпостза лш.) 10. За све ове повластице Дубровчани имаду слати сваке године поклисара с даром у судовима сребренијем у вриједности од тисуће златнијех дуката. (да доп8фак»тк на порктб царксктка л\и ксако годи!|ie поклнсара з дар№л\к 8 с8до^е\*к срккркне\к кредкности ' а • дбкатк злате\к). Иза битке код Варне (1444. год.) уговорен је нови уговор год. 1445. за 1000 златнијех дуката, а године 1451. за 1500 дуката годишњих. Године 1453. повиси данак на 3000 год. дуката. Мухамед II. исправом год. 1456. (9/III—7/lV) пише санџаку херцегновскому и кадијама у Фочи и у Новоме да се пусте Дубровчани да продавају со у Новоме, ако се пронађе, да нема од тога никакве штете. Осим тоги у Дубровник да нема ходити олово, свила, восак и црвац, како ни прије, а остало да може. (Mikl). Овај цар писмом јула исте године 1456. понови исту наредбу, то јест да се с Дубровчанима учини развид у Новом за со, да олово, свила, восак и црвац не иду у Дубровник, а остало да иде. (Mikl). Он им ипак иза године 1453, повиси опет данак, тако да године 1471. овај данак изнашаше девет хиљада дуката. Исти цар Мухамед II. пише 24 марта 1461. санђаку новскому и кадији фочанскому и новскому услијед тужбе дубровачкијех трговаца и наређује да сваки пут погледају у барат (edictum) и да не узимају више но што је у њем писано ; и ако узму више него што је по барату или по канинами (diplomi), да им опет накнаде. (Mikl.). Године 1471. исти цар Мехмед II. издаде исправу, да су му Дубровчани платили девет хиљада дуката за годину 1472. (Mikl.) За Мухамеда II. бјеше вријеме, кад Турци освоје Цариград, кад пропаде сасвим Србија и кад је освојена Босна, те више пута Дубровчанима није било могуће да с Турцима буду у пријатељској вези, те Мухамед II. нареди 1471. год. (25 /Х1— 4 /Х11) санђаку херцеговачкому Хамзи-бегу да даде развалити кулу, што су Дубровчани били дали саградити у Неретви. (Mikl.) За овога цара почеше Дубровчани плаћати већи износ султану, прије десет ти-