СРЂ

ПОДВОДНИ ТУНЕЛ

411

(Shakespeare Cliff). Морао би се копати на знатној дубини, јер први слој на дну Ламанша састоји се из талога, који пропушта воду, а испод овога долази слој талога, који воду не пропушта. Испод овога наиме иде слој плавога лапора (мергела), који као и горњи таложни слој пропушта воду. Дакле тунел би се морао прокопати кроз други слој. Он би се морао спуштати с обе стране у почетку на ниже, средњидио био би у неколико хоризонталан и ако је нагнут ка средини. Како се у сваком случају предвиђа цијеђење воде у тунел, то се за њено одвођење имају ископати дубоки бунари, кроз које he се вода слијевати у један опћи канал, чији he се крајеви провести у слој зеленог пјешчаника, испод слоја лапора (мергела) па чак и у дубљи слој кречњака јуре. Из onher канала вода би се избацивала пумпама кроз крајне бунаре, који су уз једну и другу обалу и који су дубљи него они у средини. Сав посао у каналу обављао би се електрицитетом: он би био и нокретач и освјетљач. Многи тврде, да при данашњим усавршеним справама рад на прокопавању тунела, нарочито у тако меканом слоју, не би био много тежак. Вриједност тунела одређују од прилике на 250 милиона динара, али је вјероватно да би са свима расходима и трошковима изнио много више. У осталом капиталисте, које мисле да предузму овај посао, не he застати ни пред каквим расходима, пошто би од тунела имали огроман приход. Данас путнички саобраћај преко канала достигне преко милиона; кроз тунел он би се, како се надају, упетостручио а тако би исто било и са пријевозом робе, који би сав ишао кроз тунел, те тако би бродарском саобраћају био задат силан удар. Енглески инжењери и трговци још сада се радују. Ако се сагради тунел под Ламаншем, а затим пројектовани тунели испод Берингова и Гибралтарског тијесна, онда ће све енглеске колоније у четири дијела свијета бити везане са својом метрополијом сухим путем и само ће Аустралија остати одвојена океаном. — Али су и сада у Еглеској проти коналу.