СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ. Има у Миклосића и повеља Селима I. од 5. марта 1517, којом се потврђују повластице Дубровчанима из плаћање данка. Ова повеља разликује се по нешто од оне Бајазита II. од 1481. године, а састоји из ових тачака : 1. Да Дубровчани плаћају као и Бајазиту само 12.500 златнијех дуката на годину у име харача. (кико с8 зл.... паизитк \aua крелинл дка на дегет тигок и пет сат зллти\ кнетлчки\к докат пј закон8 ^рач wtk године до године.... до порте царстка Л1и поснлали.) 2. Да Дубровник буде обезбјећен од сваке досаде и да људи слободно иду к Дубровнику а Дубровчани да слободно иду и тргују по турскоме царству. 3. Да само од продате робе плаћају 2°/ 0 . 4. Дуг треба да се плати, ако тако обнађе суд и да вриједи свједочанство на њихове људе. 5. Турчин дужан има бити суђен од кадије. 6. Дужник се може ухватити за дуг. 7. Ко побјегне у Дубровник с туђијем имањем, да има га суд у Дубровнику тражити. 8. Оставштине Дубровчана, који су умрли у Турској, припадају њиховој својти. 9. Путницима из Дубровника и обратно нема се чинити задјевица. 10. Ако који поданик турски учини штету Дубровнику и Дубровчанима, има бити кажњен и осуђен на накнаду. Уговорима с Турцима Дубровник обезбједи себе од њихове најезде и не само што зајамчи себи слободу и трговину по турскијем крајевима, него и културну колонизацију у српскијем и бугарскијем земљама. По овијем уговорима не само што су имали да плаћају харач турскому цару, него су имали да му исказују своју вјерност обавјешчујући га свбјим писмима о новостима, које би обазнали у западнијем државама. Услијед овијех уговора