СРЂ

450

СРЂ. — SRĐ.

Л и к о н. Прост народ то верује. Т е о д о т а. Прост народ верује исто тако да је Сократова судбина у твојим рукама. Покушај га само бранити, Ликоне, Сократ ће сам устати против твоје одбране. Л и к о н. Ти би кан'да хтела да ме натераш да променим улогу. Т е о д о т а. Остани при тужби, Ликоне ; сдустани од ње ; остани, одустани; — да си два пута толики Ликоне, па и три и десет пута, не би могао ни што додати ни што одузети часу, који се приближава. Л и к о н. Ако то мора тако бити, онда су нај бољи они који су сарадници судбине. Смело само, Мелете! Хетера је оставила Сократа. Т е о д о т а. (Удаљује се смешећи се). Оставила сам вас њему. (Сапрага) Чувај се, Ликоне, да ти се онај дорски самогласник не поткраде у тужби. Атина је исто тако опасна као и страни демон. (Улазећи у.кућу зауставља се на прагу и обраћа се Ликону) Ах, Ликоне, сетих се речи некога песника. Л и к о н. Којих ? Теодота. Там' доле с' пружа за брегом оним Богата златом и шкољкам разним Обала пуста, а с брега пири Ветриц те душ' успављује, мири Многи јунаци чувени и смели Пределом оним владат' би хтели Ал' један влада без свита сјајних У простом руху без реса бајних Без круне царске без адићара Само са речи простом без чара И не над људ'ма што сад живе само Већ кој' и доцније живеће тамо. Л и к о н. Ко је тај ? Теодота. Тоје онај који би се звао Сократ да у тој земљи живи Ликон. (Уђе у кућу)(Мелет и Ликон излазе из побочних врата врта говорећи и зауставе се на пијаци). Л и к о н. Каква је то наука, коју дели Сократ хетерама : наша воља није воља; оптуженик је судија ; тужиоци су једног