СРЂ

ПРИНЦИПИ И МЕТОДЕ

461

између Срба и Бугара. Особито се ниједан није умео наћи у прелазним областима између ова два народа, као што је Македонија. Аутори последњих етнограпских карата нису дакле имали довољно поузданог материјала. Али је осим тога махом погрешна и основа према којој су карте радили. Нема досада ниједне карте која би била израђења на чисто етнографској основи. Тако је на пр. Ami Воие први колорисао Македонију бугарском бојом, поглавито с тога што је чуо да се македонски Словени зову Бугарима а није, као странац, разумевао смисао тога имена. Ја мислим да је исто тако с мало разлога Др. I. Miiller обележио све Словене битољског вилајета као Србе. На другом сам месту дао критику Hahn- ових података и Kiepert- ове карте која није израђена, у колико се балканских- Словена тиче, ни на основу језика ни на основу других каквих етнографских знакова. 1 Јасно је дакле да данас нема етнографске карте, која би задовољавала научне погодбе и која би могла послужити као основа за процену националних аспирација. Нарочито не у погледу на однос између Срба и Бугара, између Грка и балканских Словена а гдешто и између последњих и Арбанаса. То he се још боље видети из даљег излагања. Зато држим да треба предложити италијанском Географском Конгресу да започне посао на изради чисто научне, на чисто етнографској бази основане, нове етнографске карте Балк. Полуострва. Нарочито би се чланови Конгреса могли још сада споразумети о принципима и методама по којима треба ову карту израђивати, затим би можда могли да установе Одбор стручњака, којима би се поверила израда карте. Ја ћу о првим двема тачкама, о принципима и методама, изнети неколико напомена које би могле послужити као база за дискусију. 0 принципима. За несразмерно већи део Балк. Полуострва морају се народи издвајати према етнографској основи у ширем смислу

1 Проматрања о етнографији македонских Словена. Београд, 1906. год. Стр. 42-45.