СРЂ

БИЉЕШКЕ. — BILJEŠKE.

475

сада су довршене; али оне не могу бити достатне за број пучанства. Треба стога градити; али градиво је јако поскупило, тако исто и радња, још више и земљиште. Окром тога ко би хотио градити, треба да се непрестано боји беспослица. Овој се невољи досада није доскочило, јер ни држава ни опћина нијесу се побринуле, како треба, да уклоне невољу. Истина давале су банке предујмове за градњу, али нико не може добити стана него за годину дана а иза тога повиси му се станарина. Ове невоље не би било у толикој мјери, да су се створили нови градски котари; хтјели су помоћи само тим што су се рушили стари крајеви града и у њима подизале нове куће. Држава је пако мислила да ће помоћи ударајући порез од 3% на земљишта ненаграћена и опраштајући кућарине за десет година нове куће. Окром тога основала су се многа граћевна друштва, али су ова без потребитих главница, и тако није досада отклоњена несташица станова. Једину -изнимку чине жељезнички намјештеници, којим је учињена нај већа погодност, јер им је за њихове куће продавано земљиште мало не бадава, по 5 лира на четворни метар а једна штедионица дала им је предујам од 3 милиона лира. Нешто се учинило и за раднике, али много мање; опћина је ' наиме дала седам стотина тисућа лира за њихове станове. Али је у ово посљедње доба побудио опће занимање приједлог, који је учинио Оторино Раимонди, управитељ пучког листа Messaggero за излијечење ове невоље. Он је везао питање јавне расвјете са питањем станова. Друштво за расвјету (гас и електрика) у Риму има монопол за то до 1928. године. По уговору то друштво нити је дужно, нити је власно да расвјетљује улице којих сада нема и којих ће бити, кад се про-

шири град. Стога Раимонди предлаже да друштво смањи своју досадању тарифу за 1'7 до 2 милиона лира на годину, ако не ће да опћина узме монопол расвјете у новим четвртима града. Раимонди би хотио да опћина капитализује за 30 година ову главницу и да употреби новац за градњу кућа за сиромашније пучанство. Његов приједлог у опће одобравају. У толико никакво питање не занима толико колико нови граћевни правилник, који би имао ступити у крепост 1908. г. и укинути стари од назад 25 година. Осим тога план новога града већ је нацртан. На њему се може видјети Рим у повећаном простору. Сви убави постранци седам брежуљака биће награћени у 25 година. Али при томе моћи he се једнако и надаље уживати гледајући с висине Пинча, јер се нови дијелови града налазе иза брда и не могу се ни сада видјети с Пинча. Престаће, дакако, тишина на Авентину и на путевима који воде у Кампању, јер he се ту градити куће. Нове четврти биће од Porta Popolo до Ponte Molle, на Piazza d' armi, код базилике Сан Паоло и код базилике Сан Лорензо. Чегвртина цијелог града одрећена је за паркове, какве их готово нема није- '• дан свјетски град. Monte Pincio, Viila Borghese i Parioli биће стопљене у велике садове, које he ресити тропикално биље, поме, борје и чемпреси. На вијалу на подини брежуљка Париоли градиће се само виле; тако he бити и уздуж класичне via flatninia, сада позориште пучке буке; тако ће исто бити на подини Monte Maria. И југ града добиће парак на Јаникула, гдје се већ почело садити код лијепе виле DoriaPamfili. Каква ће то колосална насада бити, доста је напоменути да у средишњој кругљини тог парка могао би комодно стати колосеум или piazza del