СРЂ

542

.СРЂ — SRĐ.

С тим речима Захарић, онако још снажан на очи — и ако му је била седамдесета — испрси се на клупи некако јуначки и пркосно подиже главу, као да тиме хтеде скренути пажњу на себе. Затим уживајући као и мало пре, попи ракију, поједе парче хлеба с маслом и накашља се задовољно. — Ево, сад је лакше и причати. Ракија, знате, ваше ' c'ko благородство, влагу тера, — објасни Захарић. И кад човек кашље .. . ништа тако не помаже као ракија. А добра је и за сваку унутарњу бољку. Затим пљуну у воду и продужи:

Син мајци.

JI. М. Марковић. — Загреб.

Сјећаш се мајко, милог синца твог; ал' не знадеш боле уцвјељеног срца мог.

Још се сјећам, како попа подижући горе руке,

мољаше се Вишњем Творцу да м' заклони сваке муке.

И данас ми на ум пада, како тужно ону вече, „збогом, збогом сине" ти ми, мајко, рече ;

Обећах се, тебе мајко, на растанку код огњишта, како ћу се брзо вратит и смести ме нема ништа.

То је вр'јеме сада дошло те се морам кретат тамо, с надом да ћу назват тебе здраво, добро! мила мамо.