СРЂ

старински призори од Јована Бовија. Еутифрон. Тужилац се дакпе зове Мелет? С о к р а т. Да, то му је име. Еутифрон. Не познајем га. С о к р а т. Мора да си с њим у некој вези, јер и ти долазиш, чини ми се, због тужбе. Еутифрон. Да због убијства. С о к р а т. Тако ми рече? Еутифрон. Тако. С о к р а т. А кога је убио стари Херекрат? Еутифрон. Није то било данас, Сократе. Кад смо још имали имање на Наксу, неки мој закупац опије се једнога дана и у љутини убије једног нашег роба. Мој отац веже закупца и стрпага у јаму, па пошље овамо изасланика да упита егзагеташта треба да с њим уради. Пре него што се изасланик вратио, заробљеник занемарен од мога оца умре у јами. То је дакле убијство; и док су сви моји укућани љути на мене због те тужбе, ја држим да сам се повиновао божијим законима и да сам учинио свето дело. С о к р а т. О злато од човека, мора да си велики познавалац божанских ствари, кад си уверен у исправност твоје тужбе. Еутифрон. Па какав би ја био човек, да нисам свестан свога дела? С о к р а т. Зар не осећаш у себи никакво колебање, никакво повлачење од тужбе ни на јави ни у сну? Еутифрон. Никакво. С о к р а т. А хоћеш ли ми, тумачу дивних ствари, објаснити шта је то Свето, да бих се могао одбранити од Мелета? Еутифрон. С драге воље, Сократе, ти ћеш моћи о томе са мном расправљати као са себи равноме.

С 0 К Р А Т (по Еутифрону) (наставак).