СРЂ
544
СРЂ. — SRĐ.
С о к р а т. Никада ни сањао нисам да ти будем раван. Ја ћу задржати своје место а ти ме научи шта је то Свето а што није Свето. Еутифрон. Одакле мислиш да треба почети? С о к р а т. Баш од тога, да ми кажеш шта је то Свето и шта није. Еутифрон. Лако ми је то. Свето је оно што ја чиним кад оптужујем свога оца, а није Свето оно што већина чини, кад пушта да зпочинац остане некажњен, зато што је он отац или мати или неки други рођак или нека личност које се боје. С о к р а т. То је пример, један од толико њих; али није оно што сам ја хтео знати; ја хоћу идеју, у коју, кад се неки догађај задахне, постане Свет. Теби она мора да је цела и жива пред очима. Еутифрон: Цела. Добро дакле; Свето је оно што је мило боговима, а није Свето оно што им није мило. С о к р а т. Врло красно. Али колико твоје знање за више иде толико моје незнање већма трчи за њим задихано, као онај несташни грактало о коме говори песник. Теби пре него икоме другоме — мора да је стигла вест о раздорима што су настали мебу боговима. Еутифрон. Јесте. И могао бих ти их све испричати. С о к р а т. Другом приликом. Сад треба да знам, да ли је Свето оно што је мило свима боговима, или само некима. Еутифрон. Свима. То је јасно, Сократе. С о к р а т. Биће горе велико весеље услед те сагласности. Али ја — немој се бунити, Еутифроне — ја знам сада мање него пре. Еутифрон. Зар нисам говорио јасно? С о к р а т. Ко сунце. Само је овде мрак (показује на чело), јер мени треба да знам, да ли је Свето с тога штоје мило Боговима, или је мило Боговима с тога што је Свето? Еутифрон. А ко то не увића? Мора да је мило боговима стога што је Свето. С о к р а т. Претпостављајући то остаје још да одредимо шта је Свето, а ти ниси хтео да ме у томе поучиш, о лакоми даваоче Светиње. Кажи ми то, о истражиоче тајни, и допусти да се усавршим у животу и да се одбраним од Мелета. " Еутифрон. Добро дакле, казаћу ти да је Свето мило Боговима с тога што је праведно. С о к р а т. О ретки кремене, само ударом истерујеш искре ! Ти, и нико други, доносиш после Титана ватру. Отуда ми је дошла воља да ти управим друго једно питање. Еутифрон. На лицу ти се, Сократе, огледа оно нешто услед чега бих се ја радији наћи на другој некој муци, него имати једног таког ученика.