СРЂ

35

СОКРАТ

545

С о к р а т. Већу незналицу од мене и већег љубитеља науке не би могао наћи. Еутифрон. Ти утерујеш у лаж пророштво. С о к р а т. Не: оно ме назва мудрим, јер знам да не знам. Ти који знаш можеш ме поучити највишој ствари : Светоме. Еутифрон. Та говорим ти о томе већ давно. С о к р а т. А мећутим ништа се од тога не види; и доиста мудраци нашега доба изгледају ми да су на своје знање у толико љубоморнији у колико им је оно скривеније. Свето је оно што је праведно, рече ти, а мени треба знати, да ли је праведно све или само онај његов део који се брига о божанским стварима. Еутифрон. Само онај део а не онај други који се бави људским стварима. Ох! (уздахне). С о к р а т. И нико није говорио боље од тебе, ни Анаксагора, ни Ксенофан, ни онај први мудрац из Милета. Чиме да те наградим ? Е у т и ф р о н. Да ме пустиш слободно поћи путем што води Архонту. С о к р а т. Не . . , . Тиче се Светога .... Стар сам и оптужен због безбоштва. Кад ћу опет наићи на таког учитеља? Еутифрон. (Збуњен). Зар опет друго питање? С о к р а т. Само још једно : закључак, ако немаш ништа против тога. Чекај мало Боговима — пази добро — обраћамо се ми на два начина: жртвама и молитвама. Жртвама, приносимо; молитвама, тражимо. Дакле Свето — измећу приношења и тражења — било би нека врста трговине између нас и Богова. Еутифрон. Трговине! С о к р а т. Ех ! Еутифрон. (Нестрпљиво) Назовимо трговином, ако ти је тако мило. С о к р а т. А каква је то врста трговине, о осми измећу највећих чудеса и људи, која иде у корист само једној страни, пошто Богови немају од нас никакве потребе. Еутифрон. (Полу збуњен полу зловољан). Сократе, оно више што знам о Светоме казаћу ти другом приликом; сад морам .... С о к р а т. Мораш само једно : осећати недостижност твоје науке, да њоме оправдаш тужбу против твога оца. Мелетова (показује га) и твоја душа сродне су, с том разликом, што Мелетово знање граничи сумњом; а твоје сумњу и не прозире. Спојите се, дакле, и реците архонту да ви у Атини представљате Свето.