СРЂ

БИЉЕШКЕ. — BILJEŠKE.

569

И у неким од његових 24 сонета пламти његова љубав прама свому народу. Та љубав избија и у његовом научном раду. У „Српским Споменицима" настоји да расвијетли једно доба дубровачке повјести (од свршетка XIV до почетка XV. в.), ма и да није био стручњак. Стога је и написао прву кратку повјест Дубровника на српском језику, издао „Славјанску Антологију" да прослави дубровачке пјеснике XV. и XVI. в , радио је с Матијом Баном и с другим у „Дубровнику , изнио у пријеводу говоре Мицкијевића о народним пјесмама, створио је с проф. Зором и с другим „Словинац" ; уресио га својим радовима и више других радова издао. А кад у пјесми „Словинац" купи у Словинчево коло Србе, Хрвате, Крањце и Бугаре, виче нам: „Сложите се, грлите се, браћо, „И јуначко замегните коло. Народ харан своме пјеснику, Меду Пуцићу, данас 30. јуна 1907, након 25 година смрти, полаже му на гробну плочу вијенац славе, харности и помена! Наука. - Nauka, Filosofija. . — Mudre izreke. Slatka je suza na oku, što na nebo glerta. Niccolini. Domaće su kreposti sakrito korijenje, iz koga izbija rađost i korist životu kao cvijet i plođ. Tommaseo. Poštena jo žena zemaljski raj, anу dio utjehe u svijem Ijudskijem nevoJjama. Persichetti. — Umjetno pravljenje alem kamena. Po teleg'ramu iz Berlina bio bi Mieto, profesor u politehnici u Šarlotenburgu izumio način pravljenja alem kamena normalne veličine. Kalo je već poznato, nekolicini hemičara, a između njih Moisamu, pošlo je već prije za

rukom da prave umjetne diamante, ali posve male veličine. — Nov način trajna balsamovanja mrtvaca. Profesor universitatski Giacinto Vetere u Napulju držao je u četvrtak 6. juna. u filološkom društvu Circolo filologico pređava.nje o imbalsamaciji mrtvaca. Slušali su ga mnogi profesori, između kojih Antonelli, Paladini, De Amieis, della Valle, Masci, Gianturco, umjetnici, književnici, gospođe, u jednu riječ eio intelektualni Napulj. Za predavanja bili su izloženi i njegovi preparati, toliko pojedini komadi, koli eijela mrtva tjelesa. Ti preparati imadu mramornu bjeloću i čine se kao da su izašli iz vajarske radionice a ne da su samo imbalsamovani. Između preparata je bilo i jedno prekrasno žensko dijete, koje je umrlo od difterije, jedna prekrasna ručica djevojačka, ruka, noga i ost. Njegovi preparati sačuvali su gipkost zglobova i mekotu organa. Kosa i nokti zađržali su svoju prirodnu boju a preparati postaju sve to bjelji vremenom. Tu je bilo komada imbalsamovanih nazad četiri godine. Profesor Vetere ima i svoj vrlo zanimiv muzej tih preparata, koje nije onda sve izložio. Taj su mu muzej posjetili profesor kriminalne antropologije De Blasio, profesor Antonelli u napuljskoj universitati, književnica Matilde Serao i drugi učenjaci, književnici i umjetnici i divili su mu se preparauma; između ovih odvaja prekrasna ženska glava, crnim kosama koje su opletenc na pompejansku; na licu joj se vedru i mirnu ističu divne crte grčke umjetnosti. Imbalsamacija se čini samim upojem bez paranja droba; mrtvo tijelo upije antiseptičke sastavine, mineralizuje se i obezbjeđeno je za sveđ protiv raspada. On može urediti i popraviti crte i forme, kojeje bolest po-