СРЂ

ОСВЕТА ***

прича старога боцмана (наставак). (Пријевод с рускога). К. М. Стањуковић. III. — Тако смо се ми мучили на „Галебу" поред тога Шлиге и свакојако га проклиљали. Сакуписмо се више пута на предњем делу брода да попуш имо коју или да прије но што идемо на спавање мало проћаскамо а о коме другом, него о — Шлиги. „Те оваков је, те онакав је!" Разговором срцу мало олакшамо. Криво нам је, што на другим бродовима матрози живе као људи, а ми као да смо какви заточници. И, право да вам кажем, било је дошло већ дотле, да бисмо сви устали противу команданта, само да нас је, чини ми се, један од наших позвао да се побунимо . . . Доцније сам слушао од једног старог матроза да је у старо вријеме био такав догађај на фрегати* „Одважни". Може бити да сте чули о томе, ваше ' c'ko благородство ? — Не, нисам чуо ништа. — А овако је то било, ваше ' c'ko благородство, поче Захарић важно са пониженим гласом. — Матроз, који ми је ово причао, служио је у то вријеме на фрегати. И они су дакле имали команданта, који је страшно тиранисао матрозе, па један пут ноћу, кад су били на океанској пучини, боцмани и подофицири засвираше у пиштаљке и повикаше сви у један глас: „Изидите сви горе да бацимо команданта у воду!" Сви људи истрчаше горе, и била би права буна, ваше ' c'ko благородство, да се у том тренутку старији официр није досјетио и цијелу ствар окренуо на другу страну . . . Био је досјетљив човјек а, причаху, и добар према матрозима. — Па шта је учинио ?

* Врста ратне nabe на једрила.