СРЂ

НИШТА ИЗ НИЧЕГА

579

да нија вјечним миром, претварајући јад и тугу у рајски нектар .... Књига, коју сам механички држао, испала је из мојих руку . . . И ја сам у овом тренутку заборавио и њу и вас — свијет а он мене. У осталом какве потребе он има од мене, а ја од њега ? Та између нас зија велика провала. Мени је усуд, у овом тренутку, доста среће додијелио, што нијесам морао да гледам његову грозну јаву, — јаву живота, у коме је све пусто, мрачно, подло, суморно... (наставиће се)

Под чемпресом Радомир Орлински Кр. — Бар. Под чемпресом, кипарисом Сахрањена љубав спи, Већ њезиним бај-мирисом Не сладимо душе ми. Утули нам св'јета злоба Божанствени срца плам, Над животом мрачног гроба Запечати ледни кам. Љубави нам развалине Освјештане плачу сад, Туд уздаха зефир мине И покрене бол и јад. Поврх гроба цв'јеће шушти В'јенца, што нам сплете мај, То је, грле, збор немушти: „Свему мора доћи крај!"