СРЂ

СОКРАТ

635

ми казује што је добро а што је зло ; комедијаш и онда, када сам изложио живот у три опасности, да се може бити вас троје ослободим; када жртвовах Грацијама да ме задахну комедијашком гиздавошћу; кад на ваше усне — најпре на твоје, Лампрокле, метнух име оца. Тако, здерите ми маску, коју сам називао савешћу и онда ћу вам се вратити да вас предводим. Ко ће ме од вас два звати оцем ? Ти ваљда, Лампрокле, који ми не помажеш да се браним или онај други који се узбућен окреће и нема мира? Ксантипа. Не ћеш имати што да кажеш. Дигни само ћутећи у вис ову сребрну мину и она ће казати : „Оволико у Атини вриједи Сократ". То ће бити сва твоја одбрана. Сократ. (Умиљато). Има у овим твојим речима неког последњег одблеска дуте, који у граду залази. (Улази гласник првога архонта и устави се на уласку позорнице). Г л а с н и к. (Чита). Сократ Софронисков и Фенаретин, роћен месеца Термалиона, четврте године седамдесет седме олимпијаде. Тужба против тебе гласи: „Сократ се понаша безбожно, јер не верује у богове, у које град верује, уводи нова божанства и квари младеж". Тужба ће се прочитати јавно а теби је допуштено да се пред Елијастима браниш. С о к р а т. (Породици). Закони су заштитили твоју брачну постељу и њину колевку. (Гласнику). Ја припадам законима. (Упути се. Мећутим со из народа чује плескање и акламација). Ксантипа. Чини ми се да народ трчи да те брани. С о к р а т. Не ће смети против закона. (Доће Теодота и Терпнеј). Ксантипа. Шта значи то плескање ? Т е р п н е ј. Пританеј за Стезихора ! Имај на уму, Сократе, да ти после делфијског прогласа припадаш више Грчкој него Атини. С о к р а т. (Бацивши поглед пут Куле). Ја припадам законима. (Пође за гласником). Т е о д о т а. За законе ! Тако исто пред тремом Архонтовим, као некада на Термопилима! (Иде поред Сократа). Т е р п н е ј. (Раширивши руке). Овде је наоколо настала празнина. Заиста некога нестаје. (Прилази Лампроклу). Зар нисам ја исто тако крив као и он ? Кад он окрене да говори о непознатоме, осетим да ме проће нека језа, која постане страва, кад он куша бескрајност, у којој се извесност, сумња, разум, лудост,