СРЂ

636

СРЂ. — SRĐ.

знање, незнање замењују, измешају, а ја помешајући се с њим, нађем себе сама. Прснем у смех, који је трзање, пређем у бунило, које је визија ; а оно што је код њега отпочело као беседа, заврши се у мени као пјесма. Да онда можда не пређе његов демон у мене 7 ... А зашто . . . Гласови изнутра. Пританеј Стезихору ! (Ова вика прекине Терпнеја и он, запушивши рукама уши, побегне пут суднице. Сократова породица, престрављена, скупи се и стисне као да се претворила у једну особу). И ф и к р а т. Стезихору ! (Понављајући механично тон вике). Лампрокло. А оног другог воде осуђена ! . . . Ксантипа. У Атини! Јер је казао против софиста „Правда није проналазак моћи." (Подражава говору Сократа). Лампрокло. (Исто тако). „Не тражите бога у жртвеничким поклонима, ни савест у новцу." Ксантипа. (Исто тако). „Не тражите светога, где нема жртве". Лампрокло. Он тако . . . Ксантипа. Тако . . . Лампрокло. (Као горе). Обесите венац Грацијама. Ксантипа. (Као горе). Жртвујте Ескулапу петла. И ф и к р а т. Стезихору ! (Понавља тон вике). (Долази Терпнеј). Лампрокло. (Пита забринут). А одбрана ! Т е р п н е ј. Рекао је судијама да се не боји две ствари : сиромаштва и смрти. (Долази Теодота са многим Атињанима који ћуте). Лампрокло. (Као горе). Пресуда? Т е о д о т а. Сократ и она из Мантинеје не пребледеше. Т е р П H е ј. (Саркастично). А ти ? Т е о д о т а. (Поносно). Видех законе, судије, гомилу, видех ј еднога човека и у том часу схватих пророштво. Т е р п н е ј. (Видећи Мелета где прилази). Онај се човек могао спасти, Мелете, али хтеде се покорити законима отаџбине. (Окрене се врту). Свирајте химну Симонида палим на Термопилима. (Док прикупља Сократову породицу да је одведе кући, чује се почетак химне која се одмах прекида). Шта је 7 Г л а с н и к. (Зауставља се на крају). Пролазе једанаесторица којима је предат Сократ, да се над њим изврши пресуда. Т е р п н е ј. С оним старцем пролази младост Јеладе! Туђинка из Мантинеје. (Идући испред једанаесторице пролази лагано дуж позорнице држећи кажипрст на уснама). Он иде пут плодне Фтије ! (Док се народ дели а Мелет заклише главу за лећа једног граћанина, завеса пада). прев. Шпиро Калик — Биоград.