СРЂ

0 С В Е Т А * * * * * прича старога боцмана (свршетак). (Пријевод с рускога). К. М. Стањуковић. — Зашто је Шлига тукао страшно овог подофицира Јашкина ? — За све, ваше ' c'ko благородство. А главни узрок био је тај, што је Шлига увидео његово јогунство и хтео је са свим да га сломи, те да више себи не уображава. У брзо по нашем изласку из Кронштата поче Шлига да га гони. И припети се у њ као крља. А Јашкин је тада страшно поносит био; мисли он : артиљеријски је подофицир па с њим треба поступати боље ! — Није познавао Шлиге. Е, лепо. Позваше један пут све људе горе, јер је био аврал. 1 Изиде и Јашкин, стаде на кров, па само посматра шта се ради, као да је какав путник. Опази то Шлига и кад се посао сврши, позва Јашкина себи. Овај ништа и не слутећи пође онако поносито капетану на мост, скиде капу и гледа Шлигу слободно и право у очи. АШлига упита лагано : „Шта сте ви овде на броду?" — подсмева му се, знате, зато му каже „ви". — „Ја сам, вели, артиљеријски подофицир." — „Ви сте мож'да војнички син ?" „Да, ваше ' c'ko благородство, ја сам од изученог особља." „Од изученог особља ?. . Ах, подлаче један ! вели, — од изученог особља а овамо при авралу продајеш зјала ? .." Па замахну и поче га ударати по зубима. Кажем вам, изби га тада поштено. Јашкин сав збуњен удаљи се са крвавим лицем . . . Да се то деси њему — онако поноситом ! Страшно ! И намргођен и огорчен, не смејући од стида никоме да погледа у очи, он сиђе доле, па је цео дан метао на лице хладне облоге да му не би остало трагова од удараца. Од тога дана он страшно омрзну Шлигу. И што даље то га је све више мр-

1 Посао на крову бродском кад сви људи морају радити (на пр. за време буре).