СРЂ

638

СРЂ. — SRĐ.

зео, јер и Шлига не могаше Јашкина трпети, понижавао га је на свакојаке начине, као да га хтеде просто уништити. Није му дао да дахне душом и веома га је често млатио. Један пут — сећам се врло добро — дође Јашкин на брод са обале (били смо се укотвили у Хонколту [Хонконг]) сасвим напит и у место га иде спавати, он поче на крову викати, претити Шлиги и грдити га. Назва га и зликовцем и како га још не наружи! Људи одвукоше Јашкина доле, а Шлига све то слуша. Сутрадан нареди он да Јашкина истуку. „Кожу одерите томе неваљалцу!" — рече он боцманима. И немилосрдно истукоше јадника, па га по том полумртва однесоше у болницу бродску. Боловао је читаву недељу дана и најзад оздрави. Од тада се Јашкин сасвим сневесели и мржња овлада њиме потпунс«. „Ја ћу и сам пропасти, вели, али ћу се и њему зликовцу осветити!" Тако је после причао Фелчер — њему се он у свему поверавао. Ипак и после те крвничке туге Јашкин изгледаше миран, свакојако се труђаше да не буде кажњен и на својој дужности бејаше исправан. Пазио је да не излази Шлиги на очи. Чим Шлига изиде на кров, Јашкин одмах бежи доле, па седи и чека . . А и Шлига је био пакостан и тврдоглав, па кад примети и нај мању неисправност код топова, он одмах удари по зубима. Све је то Јашкин трпео, скривао мржњу према Шлиги у својој души а и сву своју кичељивост изгуби ... Увек седи доле, па мисли и премишља, или узме какву књижицу од официра и чита, чита и плаче.. . Али освету не заборављаше. Један пут кад су га опет због неке кривице истукли, он тако страшно погледа Шлигу, да и овај обори очи па оде даље. Значи и он је разумео, да је човека довео до посљедњег очајања ... И одиста је упропастио човека. Раније кад би Јашкин излазио на обалу, он је лепо и, као што господа чине, време проводио, ишао у тијатер (позориште), пио врло мало... а сад чим би на обалу изашао, почео би пити и увек би га на брод довезли мртва пијана. Таквог су га људи увек брзо носили доли, да га Шлига не види... Жалили су га. А Јашкин би доли почео да прети и грди Шлигу нај страшнијим речима. „Убићу тога зликовца, вели, за све муке, што сам пропатио. Он ми је, каже, живот упропастио !" Често би онако пијан почео плакати, и човеку