СРЂ

644

СРЂ. — SRĐ.

хонравов је имао у рукама сличан рукопис српске редакције. 8 Текст, који би могао вриједити као основа нашој народној пјесми, био је без сумње источнога рода, јер походници другог свијета иду кроз рај у пакао. Да рај није опширније описан, узрок је могао бити и у томе, што је нашем пјевачу — као и француском трубадуру 9 — могло изгледати, да људи нијесу достојни обазнати рајске радости, које је Павао видио. Како нам изворни грчки текст није дослије познат 10 , нећемо, ваља да, погријешити, ако ону версију, из које су тонови могли прећи у нашу народну књижевност, замислимо од прилике барем приближно налик на ону, што је X. Брандес описао као шесту латинску редакцију 11 . Појава дјеце, која несиновски поступају према родитељима, у њој је од особитог интереса, а занимиво је и то, што у овој одвојитој редакцији Павао коначно пита, што је с душом његова оца, мајке м у, браће и пријатеља. Арханћео му јавља туробну вијест, да је сва његова ближа својта у п а к л у, а апостол моли дозволу, да их може видјети . . .

8 Памитники отреченнои русскои литературм II, Москва 1863, стр. 58. Српских текстова тога апокрифа наћи је у Русији и по дослије необјављеним рукописима (Сперанскиј-Јакушкин, Сочиненш Н. С. Тихонравова, I древрии русскаи литература, Москва 1898, Прим1;чанш стр. 62-63). 9 Л. Шепелевич, gTiofliii о Дант^К. I. Апокрифическое „Вид -fcHie св. Павла" II, Харков 1892, стр. 38. 10 Ма да је Ј. Е. Grabius почетком осамнаестога вијека имао прилике видјети у Инглешкој рукопис „Revelatio S. Pauli his tribus diebus, quum conversus et vocatus a Christo eecidit in terram, niliil videns, ostensa sibi per Sanctum Michael de poenis multiplicibus Purgatorii et.inferni horribilibus, et quis primus impetravit a Domino requiem animabus, in purgatorio permanentibus, in singulis diebus Dominicis usque flnem mundi subsequentibus" (Spicilegium SS. Patrum I, Oxford 1700, стр. 85), опет ce je дуго времена држало, да је тај апокриф изгубљен. Тако је мислио и Ф. Лике (Liicke) у својој књизи „Versueli einer vollstiindigen Einieitung in die Otfenbarung Johannis und die gesammte apokalyptische Litteratur" (Bonn 1832, стр. 50-51), на што je Тишендорф (Tischendorf), оцјењујући његов спис описао у смотри Theologische Studien und Kritiken 1851 (XXIV, 2, Hamburg стр. 439-452) један грчки рукопис Павлова вићења (., то5 aviou aTiocTĆAou Паилои атсгр аптф атсехаХи^З"*), vjvtV.a avsjSvj swc трЈтои oupavoij y.at тјртса^к; st; tov Tcapoćoetaov y.at ^v.ousev appvjia рг^Ј.ата"), што га je нашао обилазећи италијанске библиотеке, а позније га је потпуно издао у своме зборнику Apocal. apocryph. (стр. 34-69). 11 Visio S. Pauli. Ein Beitrag zur Visionslitteraiur, Halle 1886, стр. 39-40.