СРЂ

ОГЊАНА МАРИЈА итд.

645

У осталом већ је В. Јагић примјетио 12 , да при разматрању ове пјесме не смијемо изгубити из вида ни други један апокриф врло, готово бисмо казали потпуно, сличан Павлову виђењу, познато „Хожденије Богородици по мукам". И тамо се јављају различни степени изгарања, долазе „кривопр-ћтворници право творегце криво, а криво право", каматници, они, који нијесу пазили кумове, итд. Познато је, да готово ни један апокриф није ушао у словјенску књижевност, а да га наши преводници нијесу прерадили, врло често измијенили би у њему и повеће партије, дали томе комаду неки национални колорит — ако је дозвољено рећи 13 . Тако беспорно треба схватити све списе, о којим се је обично мислило, да су код нас настали под упечатком богумилске јереси, па се томе практиковању није отео ни Богородичин поход 14 . Та легенда 12 Historija književnosti naroda hrvatskog'a i srbskoga I, Загреб 1867, стр. 90-91. 13 И. J. Порфирев, Апокрифическии сказанш о новозавитнмх-к лицах-ћ и собмтигах-h, по рукописим-h Соловецкои библштеки (Сборникк отд1;л. русск. мзмка и слов. Импер. Академш Наук-ii LII, 4, стр. 1-2). 14 Занимиво је напоменути, да је грчко тос r t orf.cc /.upt a>;n], 10 ~v.~/oq тту /p'.3ttaV(T)V српски преводник превео где if; бте гктки л\Гр'скл п»)(ка'а. Очито је, да му је ту лебдјела пред очима свеза, у коју ie наш народ довео св. Петку и кћер јој св. Недјељу! Култ св. Петке јавља се код Јужних Славена врло рано; Бугари на њен дан смакну јање и пазе, да му крв не пролију (И. Снегирев, „РускЈе простонароднме праздники и суев-Крнме обридм" I, Москва 1837, стр. 144), а код Срба је то поштовање нарочито ојачало, кад је султанија Милица донијела моћи те светитељке у Србију (Архиепископ Филарет, Свитме к>жнк1Х'к славин-к II, Чернигов 1865, стр. 150), а да је то почитање и иначе било раширено доказују ријечи бугарског патријарха Јевтимија: Нk кто oi'ko t9i6 по честн нзречетк a' S hh'u ж( н чгсдесл, кто клјгол" К ин Г д н засто\'пл1ен1'а н нрИдстлтелксткл, иже ккбпГклтохк, иже кк Трлк1'н, tpkhor't же н Л\нс)"н н Длл'л\лт|и, не ткчпо же нк н по кксел1вн'мкн tois wkp" S iut(iuh wkhocha\o нл\е (Starine IX, стр. 53). И Недјељу је код нас народ давно персонифицирао, што је у осталом био случај и другдје по Јевропи (А. Веселовски, „Нед-БлиАнастасш [Domenica-Anastasia] и Питница-Параскева", Журнал-к Мин. Народ. Просв-бфенш 1877, фебруар, стр. 186-252). Поштовање Недјеље нашло је код нас релативно рано одзива и у умјетној пјесми (В. Вулетић-Вукасовић, „Саkavske starinske pjesme na čast svetiem i sveticama Božjim", Задар 1880, стр. 7-9), a народ je и сада замишља као персонифицирану светицу (М. Крачманов Ваљавец, Narodne pripovijesti u Varažđinu i okolici 2 , Загреб 1890, стр. 111-116), као особу изнактжену с тога, што је људи муче не светкујући њен дан (Гласник земаљ. музеја 1890, стр. 116). Недјеља се готово нераздружно јавља уз Петку, народ се њима двјема уједно утјече у невољи