СРЂ

64П СРЂ. — RRĐ.

била је позната и у нашој књижевности 15 , но, што је од особитог интереса, она је у српском руху, дјеломично изгубила основну намисао грчкога оригинала 10 , у српској прерадби поход Богородичин не буди у нама самилост према душама патника, он не истиче ни из далека бесконачно милосрђе Господње 17 , па нас све то увјерава, да је у доба, кад су тонови тога апокрифа прелазили у народну литературу, текст ове визије био код нас у осакаћеном облику, без Маријиних коначних молитава, онаков од прилике, како га налазимо у једном украјинском зборнику новијега времена, гдје Дјева, обашавши муке страдалника, свој поход докончује характеристичним ријечима : ,,По Д 'кдО /11 'k И)[ г к дл п К дечгк илгк".^ 8 И, одиста, слично наше „(тмоко ПЕречистЕ Kii, w прошбнне /ui>КЛЛШ ' некритички је објавио М. М. Вукићевић према једном рукопису из конца XVIII вијека 19 . Надодамо ли томе, да су и црквене проповиједи о Богородичину заузимању за патничке душе

(Б. М. Главић, Narodne pjesme, Дубровник 1889, стр. 66-75), а занимиво је, да су, како народ пјева, обе светице биле у оловном сандуку у манастиру Хиландару. Харамбаша Мијат мислећи, да је у том сандуку црквено благо, отворио га је баш у часу, кад се је Петка чешљала (М. Д. Станић, Српсконародне песме и разне приповедке, Биоград 1869, стр. 50-55. У једној сличној варијанти те пјесме каже се, да је војвода Коча разбио златни сандук у манастиру Трњу, како је у њем нашао дјевојку Ружицу и пољубио је. Тим се је грдно огријешио о светињу, јер дјевојку није смио нико цјеливати — то је била св. Недјеља, кћерка „свете Петке, српске старе мајке" [М. С. Милојевић, Песме и обичаи укупног народа српског II, Биоград 1870, стр. 26-27]). 10 В. Јагић штампао је један глагољачки текст из XV в. („Prilozi k historiji književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga", Arkiv za povjestnieu jugoslavensku IX, Загреб 1868, стр. 110-118), један српски текст из истога доба изнио је Тихонравов (цит. дјело, стр. 30-391, а има их још у рукописима српске редакције (С Новаковић, Starine X, стр. 180-181 ; А. Попов, ОпиcaHie рукописеи и каталогк книг-к церковнои печати библштеки А. И. Хлудова, Москва 1872, стр. 486). 16 Грчке текстове штампали су: Срезневски (Изв"&стија ll.ro отд. Имп. Акад, Наук. X, стр. 552-574) А. Васиљев (Anecđota graeco-bjsantina 1, Москва 1893, стр. 125-134) и Ј. Armitage Robinson (Texts and Stuđies Contributions to biblical and patristic Literature И-3, Cambridgo 1893, стр 115-126). 17 H. K. Бокадоров, „Легенда о Хожденш Богородицм по мукам-к" (Изборник-к KieBCKift, спис у част Флоринскога, Кијев 1905, стр. 70). 18 И. Франко, Памгатки украЧнскко-русккоТ мови i лГтератури IV, Лавов 1906, стр. 159-163). 19 Гласник земаљ. музеја 1901, стр. 65-66.