СРЂ

682

СРЂ. — SRĐ.

када их осуђује у дубини своје искрености, али не може да их надвлада ! Зашто дакле, да ти не кажем тај факт, да су ме младе жене у жалости неодољиво привлачиле не само црнином, у којој се боље истиче њихово бледило, већ и самом смрћу која их још опкољаваше. Да ! нај веће сам блаженство у своме животу окусио уз ону младу жену, која се у мене заљубила сутра дан по укопу њенога мужа, када стан још мирисаше на цвеће венаца и на восак свећа. Јежи се, имаћеш право, али је истина ово што ти рекох. Дакле, морадох те подсетити на ту моју болест која ти у осталом није била непозната, те да знаш да је неизлечива, а затим и због тога што је она била, као што ти рекок, један првобитан узрок мојој „кризи" коју ћу ти сада испричати. (наставиће се)

О а з а. Радомир Орлински — Бар. Мој живот је сличан степи, Коју пржи сунце сјајно, Гдје не ниче цвијет л'јепи, Који кити створе бајно. У њој смртни п'јесак др'јема, Ког бар Самум крилом буди, А мој живот никог нема, Да окр'јепи болне груди. Само с неба жића б'једна У поноћ ми зв'језда бљеска, Сузе за њом пије жедна Оаза ми из пијеска. Па нек ноге трње газе, Љубав мени вида ране, Кад капљама из оазе Попрска их моје лане. *

* „Лане", или „ланче" је епитет, који момци радо дају својим избраницама краснога пола, њом се изразује велика њежност итд.