СРЂ

ЈЕДНА НОЋ

681

»Отац ме је био дао у трговину. . . Али шта вреди да ти то причам, када ти добро знаш целу ту историју: Морао сам послушати оца, за којега само трговина постајаше : остајем два месеца у „одељку мидера" и напуштавам место дан пре него што су ме газде требали да отпусте; затим, мој ми отац даје једну месечну потпору и не ће да зна за мене, убеЂен да сам пропао, пошто нисам успео у трговини . . . »Тада дођох у Париз и ступих у Школу Источних Језика. То је био мој идеал. Исток је за мене имао увек неописане дражи, и ја се сав одах мојој омиљеној студији. Успеси се убрзо показаше а будућност се већ указиваше. Био сам срећан, задовољан, здрав . . . Знаш ти то добро; дружили смо се редовно ... И ако се сећаш, од једном си изненадно престао да ме виђаш. Тада се десила моја „криза". „Ох ! пријатељу, сећаш ли се мене, како сам био ведра духа! Сећаш се, је ли, мојих здравих живаца? Видећеш како сам доцније био надвладан, срамно и стидно за мене . . . Али зар вреди судити фаталне ствари ? Зар вреди судити, човека чија дела не зависе од његове воље ! И баш стога што сам био здрава духа, занет за егзактним наукама и њиховим методама, баш стога, велим, удар који ме је снашао био је тако јак. »Започело је једном ништавном глупошћу : Једна млада жена у жалости за мужем ... Ах! пријатељу, дозволи један изгред, рече Морис променувши узједаред тон, метнувши руке на прса и подигавши главу у заносу: Волим жене у црнину; волим када им бледо лице увија црн вео, волим у њихову загрљају мирис њихова тела помешана мирисом црнине и мртвачке свеће. Знаш ти ту моју болест. Ја ти се исповедам, а ти мисли шта хоћеш. У осталом видећеш да je то било посредан узрок мојој кризи. »Када сам био врло млад, дете још, жене у црнини биле су мојим очима нешто што ти не знам изрећи, вероватно стога што и моја осјећања беху тада нејасна и неодређена. Али када доћох у доба љубави, бих инстинктивно привучен за младим женама у жалости за њиховим мужем. Под њиховим црним велом, у њиховој души, беше за мене сакривена она слатка тајна коју за друге крије бео вео девица... И зашто да ти кријем ? Зар човек треба да се стиди својих слабости, када је свестан њих и