СРЂ

694

СРЂ. гт SRĐ.

Кад је та Марија првих година тринаестога вијека преминула, описао јој је житије један њен сувременик и познаник, фра Никола, каноник кантипратског манастира. Сјем других догађаја, који нас овог часа не интересују, описује он тако једну њену занимиву визију. Светитељка је, наиме, свагда вољела душе, што се муче о очистилишту, те је непрестанце молила Господа, да јој јави, је ли јој се мати спасла. Молећи тако једном приликом пред отаром, опази Марија неки мрачни дух уза се. Престрављена обазнала је светица, да јој је то мајчина душа, која јој на питање : „Како ти је на другом свијету ?" признаје, да је излишна свака молитва за њу, јер је осуђена на вјечне муке. Ражалошћена кћи моли у том житију даље матер, да јој јави узрок, са шта сада муке мучи. Старица прича на то, како је живјела тековином од камата и непоштена трговања. Задржавала је и проти грижњи савјести тућу својину, и није пазила на Господње заповиједи. Тако је непокајана преминула. Докончавши своје причање, старица по том ненадно ишчезне 47 .

47 Erga animas, quae in purgatorio erant, valde eompatiens, super anima matris suae jam defunetae multum solicitabatur in spiritu, sed ћос a carne ut jam patebit. Hanc itaque, propter eleemosynas frequenter in pauperes factas, & propter honestum quemdam vitae modum, quo inter mundanos ipsa quoque mundana vixerat, sperabat quidem posse salvari, sic tamen (quasi) per ignem. Super hoc cum dubia tamen aliquando timeret, quoniam judicia Dei abyssus multa, rogavit Dominum, ut eam certam redderet, in quo scilicet (statu) damnationis salvationisve anima matris suae de hoc mundo transisset. Cumque multas in hoc lacrjrnas funderet, accidit die quadam, ut venerabilis Aegidius Prior de Oignies Missarum solennia ageret, et juxta altare quasi ad pedes Domini Maria sederet. InteV agendum ergo, Ancilla Christi horrore concussa, videt; & ecce sibi tenebrosus quidam spiritus prope consistit. Мох signo Crucis timore fngato, audacter quis hic esset interrogat. Et ille : Ego sum, inquit, mater tua, pro qua postulasti. Cui fllia: Quomodo, inquit, tibi est mater ? Tunc illa: Male, inquit, nihil me tuae juvare poterunt preces, cum me quidem damnatain perpetuo inferni claustra detineant. Мох filia, elato gravius gemitu, Heu, inquit, mater, quae causa dammationis tuae ? Cui illa: Enutrita, inquit, fui et vixi in liis quae per usuras et injusta mercimonia acquisita fuerant; conscia mali, oblata restitui non animadverti quidquid contra dei praecepta fuisset, sed tortuosas mundi vias ingressa, indignum misera đuxi progenitorum meorum vestigia declinare. Non poenitui in his : sed infructuosam vitam morte commutans, a futura secula vita deperii. Haec dicens repente disparuit (Боландисте, Acta Sanctorum Junii IV, Антверпен 1707, стр. 670-671).