СРЂ

ОГЊАНА МАРИЈА итд.

695

Занимиво је напоменути, да је Марија још једном приликом имала врло сличну визију. Била је, тако прича њен сувременик Јакоб de Vitriaco (Vitry), на самртном часу једне своје другарице, гдје је молитвама успјела разагнати анђеле тмине, који су се купили на растанку душе од тијела. Позније је на Петров дан молила Марија за душу те преминуле другарице, силно желећи знати, гдје се она налази. Одједаред прикаже јој апостол Петар душу те пријатељице у очистилишту и објасни јој све муке и узроке патња страдалника 48 . Та два догађаја из живота белгијске светице били су као наручени „изгледи" за проповиједи. Замислите часом мисионаре Дивковићеве и Маргитићеве школе или стране проповједнике Кашићева и Белина (Della Bella) кова, те ће вам бити јасно, како је име 49 те светице и то њено виђење продрло у народ, нарочито кад уз то напоменемо, да је г. 1608 готово цио католички свијет црквеним поменима, прославио пријенос Маријиних моћи. Огњана Марија црногорског пјевача у ствари је, дакле, проповијед о једној белгијској светици и њену походу по страдалишту душа на другом свијету, три пуна вијека, можда, иза како је с отара ушла у народ, који је и њу искитио отприје познатим тоновима из апокрифа, угоћених према схватању наших првих књижевника монашкога чина !

48 . . . beatissimus Petrus Apostolus ostenđit ei amimam illam dieris Purgatorii poenis affectam, simulque & poenas ipsas, & poenarum causas ei inđicauit. Magno cruciabatur ardore, qudd mundum & seculi uoluptates nimis ardenter amasset. Interdu(m) etiam acerrimo affligebatur frigore, quod pigra & deses fuisset ad bona agenda, tum uel maxime, quod liberos & familiam suam admodum negligenter correxiset. Siti etiam misera(n)dum in modum torquebatur, quod uesfes superfluas habuisset, ualde affligebatur (L. Surius Carthusianus, De vitis sanctorum III, Млеци 1581, стр. 241 ; Боландисте, цит. дј., стр. 650). 49 Наша Марија обично код нас носи придјевак „Огњена", док јој је у Црној Гори име „Огњана", а тај назив нај боље одговара светитељчину придјевку „Oigniacensis". Не треба, сјем тога, изгубити из вида ни то, да и у самом називу „O/gm'acensis имамо, ослањајући се дакако на погријешену етимологију, трага главној характеристици Маријиној: њеној власти над ватром (ignis).