СРЂ

ЈЕДНА НОЋ.

Иван Б. Ђаја.

А l' ami М. Gerard. Очекујући поноћ шетах се дуж кејева спољашњег пристаништа Хавра. Беше двадесет и први јула. Ноћ тиха, без месеца, беше пуна свежине коју је ветрић доносио с мора на махове, терајући топао дах загријаних кејева и тротоара. На насипу, који излази на само море, свет уживаше у ноћној хладовини ; једни се шетаху, други седећи на клупама, чињаху нејасне групе у мраку, а зажарене тачке цигарета осветлиле би по каткад једно лице. Све беше мирно; само се чујаху кораци пролазника по плочама, и по који пљусак који чињаху у близини весла једнога чамца падајући у море. Мало подаље, на кеју Нотр-Дам, под јаком електричном светлошћу, врвљаше многобројан свет у журби, састављен од путника, носача и мрнара. У ноћи се опажаше велики пароброд везан уз кеј, а који полазаше у поноћ за Сутамптом. Ја шћах на кратко бављење у Енглеску. Мало минута пред поноћ ступих на „Колумбију" која је требала да ме превезе преко Манше. На доњему крову, на који ступих ушавши у брод, стајаху многобројни путници гледајући кеј који смо требали до мало да оставимо. Беху већином Енглези ; ни један ми Француз не паде у очи. Оставивши свој мали пртљаг у једној кабини попех се на горњи кров поневши собом путнички вунени покривач. Ту не беше готово никога. Сместих се у један заклон и осетих такво задовољство знајући се на води, да се тврдо реших да на томе месту проведем целу ноћ ; (требали смо да стигнемо у Сутамптом изјутра, око осам часова). Од стране времена не беше се надати изневерама а не беше се ни бојати морске болести. Оштар писак заталаса мирну ноћ и одјекну тамо међу кућама. Густ дим куљаше из оба димњака „Колумбије" и сакри-