СРЂ

786

СРЂ. — SRĐ.

постао је Јаков сердаром и старјешином Синобадове куће, дочим син Филипов Дамјан са својим синовима хотио је више и радије бавити се економијом, обрађујући многобројне оранице и винограде. Јован витез Синобад и његов син Андрија, као и Јованов брат Филип и овога насљедници све до данашњега дана били су православне вјере ; напротив Јаков Бузи, прозвани Синобад, па и даље његови потомци, припадали су римокатоличкој вјероисповјести. Стога сматрати се има заблудом тврдња задарског арцибискупа Карамана, који у своме извјешћу од 10./4, 1754. помиње да је и породица Синобадова, као што је Нонковићева, прешла са православне у римокатоличку вјеру (I^e illustri famiglie Noncovich e Sinobad, con tante altre nella provincia, quietamente passate dal serviano al rito latino). 1 Одиста под Синобадом могао је поменути арцибискуп помишљати једино на Јакова Бузи-Синобада и његове насљеднике, замишљајући их, да су потекли од сриске православне породице Синобада, мјесто што су они припадали италијанској римокатоличкој фамилији Busi-a. (наставиће се)

1 Милаш: Списи о историји прав. дркве далмат., књ. I, с. 318.